fbpx

Istorija poljupca: Od njuškanja do smrtnog greha

"Pre mnogo stoleća ljudi su se njuškali kako bi naučili nešto jedni o drugima. U jednom trenutku su se poljubili i zaključili da je to mnogo ugodniji način upoznavanja", kaže Von Brian, antropolog sa Univerziteta u Teksasu i stručnjak za evoluciju ljubljenja.

U prvim danima ljudske istorije miris je bilo najvažnije čulo kada je reč o ljudskim odnosima.

"Ljudi su koristili miris kako bi odredili raspoloženje, zdravlje i društveni status drugih", kaže Šeril Kiršenbaum, autorka knjige "Nauka ljubljenja".

"Bilo je mnogo pozdrava mirisanjem"
, kaže Kiršenbaum koja je i direktor projekta Energija komunikacije na Univerzitetu u Teksasu. "Prešli bi nosem preko lica, i s vremenom je to trljanje nosem preraslo u poljubac".

Veruje se da je poljubac kao izraz romantičnih osećaja potekao iz Indije gde se u poemi Mahabharata, napisanoj oko 1.000 godine pre nove ere, pojavljuje prvi poznati opis romantičnog poljupca.

Istoričari smatraju da je u to vreme u ostatku sveta romantičan poljubac bio nepoznanica i da ga je u Evropu "uveo" Aleksandar Veliki.

U staroj Grčkoj, ljubljenje je bilo način izražavanja statusa, čina i lojalnosti među vojnicima ili sudijama.

"Na neki način to je bio izraz društvene hijerarhije"
, rekla je Kiršenbaum.

Ljubljenje se spominje u Homerovoj "Odiseji", ali ne u romantičnom smislu - Odisej se vraća kući i dobiva poljubac od roba.

Tokom većeg dela ljudske povesti, lokacija poljupca na telu pokazivala je rang u kraljevskim domovima ili vojsci.

Društveno jednaki ljubili bi se u usta, dok bi potčinjeni ljubili obraz, ruku, stopalo, porub odeće ili zemlju ispred osobe koja je bila previše "visoka" da bi uopšte bila ljubljena. To je trajalo do 18. veka.

Rimljani su, kaže Briant, bili oduševljeni ljubljenjem i kod njih se prvi put pojavljuje ono što se danas zove "francuski poljubac".

"Imperator Tiberije pokušao je da zabrani ljubljenje, jer je verovao da se tako širi kuga, ali nije uspeo u tome, jer se ljudima sviđalo ljubljenje",
kaže Kiršenbaum.

Rani hrišćani su najviše ubijali volju za ljubljenjem. Poljubac se u Bibliji spominje devet puta, ali samo jednom u romantičnom smislu. Čak je i nekoliko papa pokušalo zabraniti romantičan poljubac. Papa Klement peti je 1312. izdao dekret u kojem se navodi da je "poljubac s namerom da dovede do kopulacije smrtni greh".

U to vreme u ostatku sveta malo se znalo o ljubljenju. Kada su evropski misionari krenuli u Afriku, Aziju i Okeaniju u 19. veku oni su popularizovali ljubljenje na mestima gde ga ranije nije bilo.

U Japanu, na primer, se smatralo da je poljubac uvreda kada su ga Amerikanci "uvezli" u 19. veklu. Kada je skulptura "Poljubac" izložena u Tokiju 1920-ih bila je sakrivena iza paravana od bambusa, a scene ljubljenja sečene su iz holivudskih filmova prikazivanih u okupiranom Japanu posle Drugog svjetskog rata.

"Danas poljubac ima brojna značenja i predstavlja komunikaciju tela i most između naših reči i akcija", smatra savetnik za veze Džefri Šamberi koji je pisao više radova o društvenoj važnosti poljupca.

Izvor: portaloko

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.