Izdvojena ljudska DNK stara 400.000 godina koja dovodi u pitanje sva saznanja o evoluciji

Jama kostiju je poznata od 70-tih godina. I naučnici od tada proučavaju u njoj nađene kosti 28 drevnih ljudskih bića, oprezno klasifikovanih kao Homo Heidelbergensis, tj. hajdelberški čovek, vrsta stara stotinama hiljada godina i blski srodnik neandertalca.

Sada je, međutim, prvi put pošlo za rukom da se iz 400.000 godina stare bedrena kosti iz ovog nalazišta, za koju se na osnovu oblika i veličine verovalo da je pripadala neandertalčevom drevnom rođaku, izdvoji DNK. To je ogroman uspeh, s obzirom da je dosad najstarija sekvencirana DNK bila stara samo 100.000 godina, a vest tom dostignuću 4. decembra je objavljena i u naučnom časopisu “Nejčer”.

Za izlovanje DNK naučnici us ovog puta iskoristili jednu potpuno ovu tehniku, za koju tvrde da je pre samo godinu dana još uvek bila nemoguća. Sekvencirani genetski materijal pritom nije DNK na koju obično mislimo, već specijalizovana DNK koja pokreće naše ćelijske “mašine za prioizvodnju energije” (mitohondrije) i prenosi se samo sa majke na dete.

Izdvojena mitohondrijalna DNK je, međutim, nakon analize ukazala da su drevni ljudi o kojima je reč, mada su ličili na neandertalce, getski srodniji denisovcima, drugoj drevnoj ljudskoj vrsti otkrivenoj tek u novije vreme, ili bar da su im srodnije njihove mitohondrije.

Kostur jendog od ljudi iz Jame kostiju: izgledom nalik na neandertalca, po mitohondrijalnoj DNK sličniji denisovcu. Nova vrsta Homo erectus?

Denisovci su zasebna, takođe izumrla grana na ljudskom evolutivnom stablu. Poznato je da su pre oko 80.000 godian živeli u istočnoj Aziji, a njihove kosti iz tog doba i sa tih nalazišta ne izgledaju kao kosti neandertalca, niti pak kao 400.000 godina stare kosti pronađene u jami. Činjenica da je njihova DNK pronađana više stotina hiljada kilometara i više stotina hiljada godina od vremena i mesta u kojma se verovalo da su Denisovci nastali zbunila je naučnike.

Jedna od pretpostavki na koju DNK izolovana iz drevnih kostiju navodi, jeste da je bilo mnogo više vrsta drevnih ljudskih vrsta nego što smo do sad verovali.

Druga je da su misteriozni ljudi pronađeni u Jami kostiju bili zajednički preci neandertalaca i denisovaca, pri čemu je mitohondrijalna DNK kod neandertalaca možda išćezla, dok se kod denisovaca sačuvala.

To se, ujedno, nadovezuje i na nalaze koji su 18. novembra prezentirani na skupu posvećenom drevnoj DNK. Ovi nalazi ukazuju da su se drevni ljudi ukrštali ne samo sa neandertalcima i denisovcima, već i sa drugim misteriznim rođakom, te da je mogla postojati drevna ljudska vrsta Homo erectus, nastala pre nekoliko miliona godina, a nestala iz fosilnih zapisa neposredno pre pojave modernih ljudi. U razgovoru za “Njujork tajms” Ben Šapiro, istraživač drevne DNK sa Kalifonijskog univerziteta, nagoveštava da bi upravo Homo Erectus mofao biti vrsta kojoj pripadaju jedinke iz Jame kostiju .

Jedini način da se na ova pitanja odgovori biće, međutim, novo sekvenciranje DNK ljudskih ostataka iz ove jame, kao i drugih drevnih ljudskih fosila.

Izvor: Blic

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.