Đaci moraju da bubaju besmislice, a ostaju funkcionalno nepismeni

Školski udžbenici prepuni su besmislenih i suvoparnih definicija koje đaci, iako ih ne razumeju, moraju da nauče napamet.

S pogrešnim načinom učenja deca u Srbiji sreću se još u prvom razredu i s prvim lekcijama. Od njih se očekuje da u svojim glavicama nagomilaju što više, najčešće beznačajnih podataka, a što više znaju da ih nabroje, dobiće i višu ocenu. Nije bitna logika, bitno je ono što piše u knjizi, poruka je koju nastavnici, takođe neobučeni kako da pravilno uče decu, šalju svojim đacima.

"Na pitanje da li se točak po neravnom terenu okreće ili kotrlja, moje dete je kao đak prvak odgovorilo da se okreće. Učiteljica je taj odgovor precrtala jer je u knjizi pisalo da se „kotrlja“. Dete se zbunilo i počelo slepo da prati ono šta piše u udžbenicima. Bilo je i pitanja odakle kreću avion i autobus. „Aerodrom“ i „stanica“ nisu se priznavali kao tačni odgovori, jer je u knjizi pisalo „pista“ i „peron“", revoltirano priča roditelj prvaka iz jedne beogradske osnovne škole.

Đake u Srbiji između ostalog teraju da uče i kako se kuvaju skakavci u čokoladi, svih osam delova alternatora (kućište, ležaj, stator, rotor, ležaj, lamele klizača od bakra, grafitne čestice i držač), definiciju azotifiksacije u lekciji o eko-sistemima i ime igumana Studenice kome je Sveti Sava uputio pismo.

Neobučeni nastavnici udruženi s loše napisanim udžbenicima tako stvaraju funkcionalno nepismene đake koji ništa od onoga što su učili ne razumeju i ne znaju da primene.

"Nema mesta verbalnoj slobodi, kreativnosti, razmišljanju, niti prostora da đaci kažu „ne“. Isključivo se radi onako kako su nastavnici zacrtali, izdiktirali ili kako piše u udžbenicima, koji su pritom često potpuno neprimereni uzrastu. Takvo znanje se ne može nazvati znanjem. Ono je jednako učenju pesmice napamet, što može i dete u obdaništu"
, kaže Svetlana Jakovljevski Žaki, majka troje dece iz Zrenjanina.

I u savremenom obrazovanju odavno je prevaziđen model bubanja činjenica.

"Model PISA testiranja pokazuje svetske tendencije u obrazovanju, a to je primenjivost stečenih znanja i veština u svakodnevnom životu. To što naša zemlja na ovom testiranju uvek zauzme neko mesto na začelju, umesto da nas zabrine, dovelo je do toga da je Ministarstvo prosvete „zaboravilo“ da ispuni svoje finansijske obaveze, pa smo skoro izbačeni iz narednog testiranja. To je naša briga o obrazovanju"
, zaključuje Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola.

Rezultati na PISA testu su poražavajući. Od 65 zemalja, nalazimo se na 43. mestu, ali nam je skoro 40 odsto dece funkcionalno nepismeno.

Izvor: Blic

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.