Vrste životinja koje su ljudi (za promenu) spasili od izumiranja

Samo uzmite za primer pande. One bi odavno prirodno izumrle da nije ljudi kojima su slatke. Pande, pored svojih brojnih prirodnih propusta se čak ne znaju ni razmnožavati bez pomoći ljudi, a čak i kada u prirodi uspeju da dobiju potomka, šanse su 50% da će ga ubiti jer ne mogu da prepoznaju svoju bebu i misle da je neki uljez.

Predstavljamo vam samo mali broj vrsta koje smo spasili od izumiranja.

Hrčak

(old_image)

U prošlom veku, zoolozi su zarobili nekoliko čudnih i retkih glodara u Siriji. Imenovali su ih Sirijski hrčci, ili Zlatni hrčci. Među njima je bila i samo jedna ženka. Pre nego što su zarobljeni, verovalo se da su hrčci izumrli u divljini.

Nakon što su zoolozi uzgojili nekoliko generacija i povećali populaciju ove vrste, jedan broj je pobegao dok su ostali postali preci današnjih kućnih ljubimaca. Svaki zlatni hrčak se danas može genetski povezati sa jednom jedinom ženkom koja je uhvaćena, a rezultati istraživanja pokazuju da mnogi divlji zlatni hrčci u Izraelu takođe potiču od izvornih begunaca. Da nije bilo delovanja jednog biologa, domaći i divlji hrčci ne bi uopšte postojali.

Evropski bizon

(old_image)

Evropski bizon je najveća kopnena životinja u Europi, ali je u potpunosti uništen u divljini zbog lova. Vojnici u Prvom svetskom ratu lovili su na stotine bizona zbog mesa, uprkos tome što su bili u potpunosti svesni njihovog ugroženog statusa. Poslednji divlji Evropski bizon je upucan 1927. godine. Srećom, nekoliko ih je ostalo u zoološkim vrtovima.

To je odmah privuklo pažnju nemačkog biologa Heinz Heka. Hek nije želeo da vidi Evropskog bizona kao izumrlu vrstu, pa je od preostalih dvanaest uzgojo 4.000 bizona (do danas), koji su ponovo vraćeni u divljinu. Nažalost, vrsta je jako osetljiva na niz bolesti i plodnost mužjaka se postupno smanjuje, tako da Evropski bizoni i dalje zahtevaju ljudsku pomoć da ih spasi od izumiranja.

Mongolski divlji konji

(old_image)

Većina divljih konja danas su potomci pripitomljenih predaka. Međutim, mongolski divlji konji nikada nisu bili pripitomljeni i oni su jedini zaista divlji konji na Zemlji. Drevne pećinske slike pokazuju da su ovi konji postojali i pre 20.000 godina. Međutim, od tada se klima prirodno zagreva od kako smo ušli u interglacijalno razdoblje. Promena klime (ovde govorimo o prirodnim promenama) je odgovorna za smanjenje njihovog staništa zbog čega ovim konjima opada populacija već hiljadama godina.

Nakon Drugog svetskog rata, svi divlji mongolski konji su nestali, neki zbog ratnog uništavanja staništa, neki zbog lova za hranu očajnih nemačkih vojnika. 1945. godine ostao je samo 31 pravi divlji konj na svetu. Od 31 konja , samo 9 ih je bilo u mogućnosti da se dalje razmnožavaju, i uz pomoć ljudi, od njih 9 danas imamo 1800 divljih konja. Dosta ih je već vraćeno u divljinu u rezervatima u Mongoliji i Kini, a i dan danas se radi na tome da se ova vrsta vrati u svoju punu slavu.

Sivi vuk

(old_image)

Jako proganjani u Europi, svi vukovi su izumrli u Engleskoj (1486), Škotskoj (1743), i Irskoj (1770). U prvom delu 20. veka u Severnoj Americi se verovalo da vukovi izazivaju velike gubitke stoke, zbog čega se njihova populacija u svetu znatno smanjila.

Ljudski napori da se ova vrsta vuka spasi urodili su plodom. Prvi put kada su se ljudi umešali u spašavanje, a ne ubijanje, rezultirao je velikim uspehom. Danas, sivi vukovi su ponovo u svojim prirodnim staništima, zaštičeni od lova i od izumiranja.

Beloglavi orao

(old_image)

Sredinom 20. veka beloglavi orao je bio gotovo izbrisan sa lica Zemlje. Ženke su legale jaja sa jako tankim ljuskama koje nisu mogle da izdrže njenu težinu. Istraživanja su pokazala da je povećana upotreba pesticida bila odgovorna za ovu genetsku mutaciju.

Nakon što je zabranjen lov u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, i nakon što su se ljudi pobrinuli za uzgoj, beloglavi orao se potpuno oporavio, pa je čak i skinut sa popisa ugroženih vrsta.

Vaške

(old_image)

Standardna vaška može da opstane samo na ljudskoj glavi. Dakle, da nije nas ne bi bilo ni njiih.

Iako vam se može učiniti da su vaške samo beskorisni insekti koji nam samo zagorčavaju živote – niste u pravu. Vaške su zapravo jako korisne ljudima, gotovo jednako kao i mi njima. Na modernom zapadu, dete koje dobije vaške prođe jedan bezopasni period života koji se brzo završi. Ali u područjima sa lošijim kvalitetom života, dete koje dobije vaške – dobije i ogromnu korist od njih.

Vaške pojačavaju prirodni imunitet za borbu protiv potencijalno smrtonosnih bolesti. Moderna civilizacija ovo postiže vakcinama, ali oni koji žive u siromaštvu i dalje imaju koristi od ove prirodne imunizacije. Iako je ponekad teško za poverovati, ali mi smo spasili vaške, kao što i one spašavaju nas.

Izvor: Pixelizam