fbpx

Jubilej srpske valute: Dinar postoji 140 godina

Kada je decembra 1873. godine Narodna skupština Kneževine Srbije usvojila Zakon o kovanju srpske srebrne monete, dinar je i praktično postao novčana jedinica mlade Kneževine, a valutom istog imena plaća se i danas. Deceniju kasnije štampana je i prva novčanica od 100 dinara, koja je imala zlatnu podlogu. Kada je reč o vrednosti, 140 godina posle ozvaničenja, može se reći da dinar ima burnu istoriju, ali i put koji mnogo više liči na onaj od zvezda do trnja nego na suprotan.

Do početka Prvog svetskog rata, gotovo tri decenije od štampanja prve novčanice, srpski dinar je bio konvertibilna valuta poželjna na zapadnoevropskom tržištu novca, a vek kasnije, septembra 2012. godine, međunarodni ekonomski portal "Blumberg“ svrstao ga je na četvrto mesto najgorih svetskih valuta. Neki, pak, smatraju da vrednosnu istoriju dinara najbolje opisuje činjenica da se krajem 19. veka za 100 dinara moglo kupiti osam volova, a danas dva hleba, uz nezaobilazno podsećanje da je 1993. godine štampana banknota sa 11 nula. Ona, kažu, više vredi danas nego kada je bila u opticaju budući da je poslednjih godina zanimljiva numizmatičarima širom sveta.

Umalo Srbljak

"Vrednost prvog dinara iz 1873. godine bila je 100 para, a finoća, težina i dimenzije bile su iste kao franka u državama Latinske monetarne unije koju su osnovali Francuska, Švajcarska, Belgija i Italija. Srebrni novac iskovan po ovom zakonu i sa nazivom dinar pojavio se u apoenima od 50 para i jednog i dva dinara. Na licu srebrnjaka bio je lik kneza Milana Obrenovića, a na reversu grb Srbije"
, kaže Svetlana Miljanić i podseća da se polemisalo o nazivu srbljak ili dinar. Da bude dinar presudilo je to što je srpska država u srednjem veku kovala novac koji se zvao dinar, a poslednji u vreme despota Stefana Lazarevića.

Deo istorije dinara je i umetnička vrednost pojedinih novčanica i/ili serija s obzirom na to da su njihov izgled kreirali mnogi čuveni domaći i strani slikari. Neka likovna i grafička rešenja papirnog novca svrstavaju se među najlepše u svetu.

"Banknota od hiljadu dinara iz 1935. godine, iako nikada nije bila u opticaju, zapamćena je kao jedna od najlepših novčanica iz vremena Kraljevine Jugoslavije, što je potvrđeno i priznanjem Međunarodne organizacije za banknote koja ju je uvrstila među deset najlepših novčanica u svetu", otkrivaju Svetlana Miljanić i Aleksandra Živković, numizmatičarke Narodne banke Srbije.

"Autor banknote, akademski slikar Vasa Pomorišac, na licu novčanice prikazao je tri konjanika, od kojih jedan drži štit sa državnim grbom. U središnjem delu je ženska figura sa lovorovom granom u desnoj ruci, a levo su druga ženska figura koja sedi i piše po tablici, dete i lav".

Osim Pomorišca, novčanice Kraljevine Jugoslavije "slikao“ je i Paja Jovanović, a banknote nastale po njihovim nacrtima, stručnjaci smatraju najlepšim u istoriji novčarstva na našim prostorima. Jovanović je, po mišljenju naših sagovornica, autor jedne od tri najlepše dinarske banknote.

"To je novčanica od hiljadu dinara iz 1931. godine, na kojoj je portret kraljice Marije sa dijademom. Nespornu umetničku vrednost ima i Jovanovićeva banknota nastala osam godina kasnije, čiji je osnovni motiv lik mladog gralja Petra Drugog Karađorđevića u crnogorsko-hercegovačkoj narodnoj nošnji sa ordenom Karađorđeve zvezde"
, kažu ove numizmatičarke i podsećaju da su pre Jovanovića i Pomorišca, umetnički vredne novčanice Kneževine i Kraljevine Srbije radili i Đura Jakšić, Đorđe Krstić, Beta Vukanović, kao i francuski umetnici Žorž Dival i Danijel Dipuje.

O lepoti nekih, nažalost, svedoče samo fotografije, ali se većina ovih svojevrsnih umetničkih dela čuva u Trezoru i Stalnoj postavci numizmatičke zbirke Narodne banke Srbije.

"Kada je reč o srpskim banknotama, smatra se da je najlepša odštampana 1893. godine, plavkasta i prepoznatljiva po bogatom likovnom sadržaju. Za razliku od prethodnih srpskih novčanica, na ovoj se prvi put ispoljava snažan nacionalni identitet. Na licu je figura devojke u narodnoj nošnji sa guslama u rukama, a vodeni žig ima portert Miloša Obilića"
, kažu sagovornice "Novosti" i navode da su sadašnje banknote delo akademskih slikara zaposlenih u Narodnoj banci Srbije.

Vredan u velikom ratu

"Prvu papirnu novčanicu NBS je pustila u opticaj 2. jula 1884. godine. Reč je o banknoti od 100 dinara, plativoj u zlatu, za koju se do početka Prvog svetskog rata dobijalo 100 franaka. Štaviše, vrednost ovog dinara nije mnogo opala ni tokom rata kada se na tržištu novca za 100 dinara dobijalo 88 franaka", podsećaju sagovornice "Novosti".

Izvor: Novosti
Foto: Printskrin - Youtube

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.