Novogodišnji i božićni spektakl: „Krcko Oraščić“ 22. decembra na sceni Centra Sava

Beogradska publika je do sada imala priliku da vidi razne verzije svog omiljenog baleta „Krcko Oraščić“, ali nikada u izvođenju virtuoznih solista i ansambla dva čuvena imperatorska teatra Marijinskog i Mihajlovskog iz Sankt Peterburga, koji su kolevka ruske baletske škole i najreprezentativniji teatri klasičnog baleta u svetu.

Marijinski teatar je poklonio svetu velika baletska imena kao što su Ana Pavlova, Vaclav Nižinski, Rudolf Nurejev, Mihail Barišnikov, dok širom sveta blistavu tradiciju legenda svetskog baleta danas nastavljaju zvezde Marijinskog teatra: Igor Kolb i Olga Esina, koji ovom izuzetnom prilikom gostuju po prvi put u srpskoj prestonici i to u naslovnim ulogama Krcka Oraščića.

Praizvedba baleta "Krcko Oraščić" izvedena je upravo na sceni Marijinskog teatra u Sankt Peterburgu, 18. decembra 1892. godine i ubrzo postaje jedan od najpopularnijih u istorji baleta, zbog kojeg je Sankt Peterburg između ostalog dobio status metropole svetskog baleta.

Zahvaljujući prelepoj muzici Čajkovskog, koreografiji, vrhunskom izvođenju, scenografiji i kostimima osećaćete se kao da ste i sami deo ove bajke. Doživećete mnoga iznenađenja i dirljive trenutke sa interesantnim junacima ove priče čiji su snovi i želje skriveni u svima nama. Kako se priča ovog predivnog baleta bude odvijala sve više će vas odvlačiti u taj sebi svojstven čaroban svet, protkan verom u borbu za dobro i snovima o pravoj ljubavi koja pobeđuje.

Da snovi i fantazije Krckovog sveta zažive i u vašim srcima svojim vrhunskim baletskim umećem i ekspresivnom igrom doprineće ansambli Marijinskog i Mihajlovskog teatra iz Sankt Peterburga, solisti beogradskog baleta, kao i učenici Baletske škole „Lujo Davičo“ iz Beograda. Koreografija je u redakciji Natalije Torijašvili i Jurija Andrejeva, Đagiljev art centar (po Marijusu Petipa i Levu Ivanovom).

Jedan od najpopularnijih baleta na svetu "Krcko Oraščić", 18. Decembra 2013. godine obeležava 121 godinu od svoje praizvedbe na sceni Marijinskog teatra u Sankt Peterburgu.

Veliki baletski spektakl iz Sankt Peterburga, grada za koji kažu da je svetska metropola baleta, biće prikazan u koreografskoj Marijusa Petipa - jednoj od najboljih varijanti klasične postavke ovog baleta…

"Krcko Oraščić ", treći i poslednji balet velikog ruskog kompozitora Petra Iliča Čajkovskog, zaokružuje njegov opus "tri velika baleta“ koja postaju klasika ruskog baleta i dobijaju zasluženu titulu svetskih baletskih remek-dela.

Čajkovski je za Marijinski teatar 1890. godine komponovao muziku za balet u dva čina. Za osnovu baleta izabrao je poznatu Hofmanovu priču "Krcko Oraščić i Kralj miševa" iz kolekcije priča i bajki “Serapionova braća”. Nije koristio bajku u original, već verziju koju je u francuskoj priredio Aleksandar Dima (sin) pod nazivom "Istorija Krcka Oraščića". Čajkovski je, prema svedočenju svog brata Modesta, najpre hteo da napiše “Priču o Krcko Oraščiću", ali je ubrzo počeo da na pripremi baleta radi zajedno sa proslavljenim koreografom Marijusom Petipa, koji je i napravio detaljan plan za koreografsku postavku i izvođenje. Rad na baletu je trajao oko dve godine.

Marijus Petipa je u to vreme već bio u ozbiljnim životnom dobu i tokom priprema baleta ozbiljno se razboleo, pa je prvi koreograf baleta “Krcko Oraščić” Lev Ivanov, dugogodišnji najbliži saradnik Marijusa Petipa, “uskočio” u predstavu. Ivanov je morao da prihvati već gotov libreto i muziku, nije mogao mnogo da utiče na sadržaj i muzičku osnovu baleta, ali se u datoj situaciji izvanredno snašao, o čemu svedoče njegove briljijantne koreografije Valcer cveća, Valcer pahuljica, stilizovane narodne igre i – fascinantan klasični duet koji kruniše ceo balet. Ujedinjene genijalnosti Marijusa Petipa, Leva Ivanova i Petra Iliča Čajkovskog stvorile su jedan od najlepših baleta na svetu, balet “Krcko Oraščić” i predale ga narednim generacijama baletskih umetnika i publici koja ga više od sto godina uvek rado gleda.

Praizvedba novogodišnje i Božićne bajke “Krcko Oraščić” u Marijinskom teatru, 18. decembra 1892. godine, okupila je elitu visokog ruskog društva tog vremena –bio je to najfantastičniji spektakl koji je ikad viđen u ovom čuvenom pozorištu.

Uspeh baleta bio je ogroman zbog koreografije, odlične muzika i divne umetnosti ruskih igrača, uprkos činjenici da su glavne uloge u prvoj epizodi izvodili mladi studenti Imperial Theatre School iz Sankt Peterburga. Igrači su nekoliko puta izlazili “na bis”. O baletu oduševljeno su govorili i članovi imperatorske porodice , koji su bili i glavna publika na premijeri. Velika muzika Čajkovskog stvorena pre više od 100 godina na temu Hofmanove bajke i danas je u svetu najpopularniji i omiljeni balet.

"Krcko Oraščić” se izdvaja iz baletske tradicije jer inovativno primenjuje muzičke slike te zauzima posebno mesto među kasnijim delima Čajkovskog. To je polazna tačka za kompozitora u potrazi za smislom života, što se vidi iz njegovih razmišljanja na temu večnosti . Različite verzije imaju različite interpretacije. U originalnom delu Hofmana glavni likovi su devojčica Marija i Krcko, njena omiljena lutka .

Balet " Krcko Oraščić” se danas, posle više od sto godina od praizvedbe, prikazuje na stotinama scena širom sveta, u različitim koreografskim verzijama i različitim tumačenjima osnovnog sadržaja. Sa svakim novim izvođenjem balet dobija novu autorsku dimenziju i značaj. On je simbol novogodišnje i Božićne magije i misteriozne avanture koja im pripada, i to ne samo zato što je radnja u bajci “Krcko Oraščić” događa u vreme Božića, već zato što je i sama priča puna čudesnih transformacija i magičnih dešavanja. Zato se balet “Krcko Oraščić” tradicionalno postavlja na novogodišnje i Božićne repertoare mnogih svetskih pozorišta.

Za koreografsku postavku Vajnonena najčešće se tvrdi da je kao klasična verzija i najbliža prvoj,originalnoj postavci Petipa i Ivanova. Vajnonen je 1934. godine korigovao staru priču, i, što je najvažnije, na kraju prvog čina decu interpretatore zamenio profesionalnim pozorišnim baletskim igračima ( a kasnije iz baletske škole i iz više koreografskih škola). “Krcko Oraščić” od Vajnonena sledi najbolje tradicije Petipa i Ivanova i u pogledu izražavanja, ali i u vezi sa harmoničnom kombinacijom muzike. Vajnoneova autorskaa ideja vodilja je mistična bajka o pobedi ljubavi i dobrote, a krasi je vurtuozna koreografskai baletska tehnika.

Od izvođenja “Krcka Oraščića " Žorža Balanšina 1954. godine, taj balet već generacijama postaje tradicionalni Božićni spektakl u Americi. Balanšin je u balet, pored klasične baletske tehnike, uneo i elemente savremene igre i koreografski pojednostavio postavku. Glavne uloge igraju deca. Balanšin pridaje veliku pažnju scenografiji: ljuljanje drvenog konja, sat sa zvonom, antičke igračke,a uvodi u balet i tehničke inovacije: drvo koje raste na sceni .. Njegova postavka je donekle inspirisana i holivudskim filmovima, ima mnogo dramskih i scenskih efekata…

Grigorovičev balet “Krcko Oraščić” ne dešava seu nekom lepom i mirnom okruženju gde sa grana vise orasi i marcipan slatkiši. Grigorovič govori o neverovatnoj oblasti gde vlada zgodan princ, gde dobro uvek pobeđuje, ali su Kralj miševa i njegova vojska, ipak, besmrtni.
Jurij Grigorovič je uspeo da osnovnu ideju " Krcka Oraščića " preusmeri ka sopstvenoj filozofskoj misli. Gledaoci koji su videli njegov Grand balet " Krcko Oraščić " će pažljivo razmisliti o tome koliko je još uvek nedostižan ideal sreće koji se sreće u romantičnoj postavci ovog baleta . Grigorovič je jednostavan dečiji praznik pretvorio u klasiku dvadesetog veka .

" Krcko Oraščić " u postavci i tumačenju Rudolfa Nurejeva je potpuna suprotnost klasičnoj verziji baleta. On nije spoj romantizma i misticizma, naprotiv, ispunjen je frojdovskom psihoanalizom . U " Krcko Oraščiću" ova analiza je prikazana veoma jasno i eksplicitno .
Nurejeva postavka je realnost stvarnog života, a ne bajka .. Tu je podsvest , ili barem san ili devojačka snoviđenja... Njegov balet “priča” kroz svojevrsni libreto o tome kako jedna devojčica raste, onako kako to čini svako dete u adolescentnom dobu psiho-fizičkog rasta i sazrevanja ličnosti. Očigledno je da ovaj faza odrastanja nije lakaza dete.,a tu su i otežavajući unutrašnji i spoljašnji sukobi deteta sa okruženjem i težina procesa napuštanja dečijih navika, a i prva ljubav... Neki od stranih kritičara nazivaju ovaj balet Nurejeva " Gotika " – što se u pogledu atmosfere i detalja može reći da je istina.

U baletu Ratmanskog nema čuda ili mistike Božića. Balet počinje realnom scenom u kuhinji gde miševi kradu hranu sa svečanog stola. Balet je sastavljen od niza komičnih slika i prizora. Ratmanski ne samo da je ignorisao muziku, nego je, u principu, balet lišio bajkovitosti, misterije i tradicionalne lepote. Kritičari su bili mišljenja da je ovo delo “zasićeno komičnim scenama”, ali su takođe istakli da je najsvetliji aspekt koreografskog talenta Ratmanskog njegova sposobnost da stvori komičan balet, što retko kom koreografu zaista i uspeva. Ova predstava se uslovno naziva "Krcko Oraščić ", ona može da postoji i da raduje dečiju publiku , ali da se nazove klasikom ruskog baleta, prosto je nemoguće.

Ulaznice možete kupiti na blagajnama Sava Centra i Eventima. Cene ulazanica su 1200, 2200, 2600 i 3300 din.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.