Svaka bobica zlata vredi

Iglice i mladi vrškovi grančica kleke pravi su rudnik vitamina C

Plod kleke skuplja se zreo (tamnocrven, gotovo crn) do kasne jeseni. Bere se tako što se plod omlati sa grana, pokupi i osuši na umerenoj toploti. Osušeni plod čuva se u dobro zatvorenim drvenim ili staklenim posudama. Iz svežeg ploda destilacijom se proizvodi eterično ulje, koje sadrži tanin, smolu, mast, pektin, grožđani šećer, mravlju i sirćetnu kiselinu, invertni šećer, kalcijum, kalijum, mangan i važnu gorku materiju juniperin.

Plod kleke, kao čaj, pouzdano je sredstvo za eliminisanje svih problema u organima za varenje koji su posledica nedovoljnog stvaranja kiseline (sokova) u želucu. Protiv želudačnih i crevnih oboljenja konzumiraju se 1–2 šoljice dnevno nezaslađenog čaja. Priprema se tako što se čajna kašičica ploda prelije šoljom ključale vode, ostavi se pokriveno 5–10 minuta i procedi.

Čajna mešavina: kleka pripada grupi lekovitih biljaka koje dijabetičari mogu koristiti neograničeno, najbolje kao razređen sirup ili nezaslađen čaj od ploda. Protiv šećerne bolesti još efikasnija je čajna mešavina od jednakih delova ploda kleke, pasuljevine, listova borovnice i koprive. Priprema se po prethodnom receptu.

Čaj od ploda ima dragocenu sposobnost da rastvara mokraćnu kiselinu u krvi, pa čak i ako se već kristalizovala i nataložila u zglobovima i mišićima. Ova kiselina jedan je od glavnih uzročnika pojave hroničnog katara bešike i vodene bolesti, a u kristalizovanom stanju gihta (podagra – hronična upala zglobova) i verovatno reume.
Protiv vodene bolesti odličan i efikasan diuretik priprema se od pepela drveta kleke, tako što se 150 g pepela prelije litrom dobrog belog vina, dobro izmeša, ostavi da odstoji nedelju dana (više puta dnevno promućka) i zatim procedi kroz lanenu krpu. Redovnom konzumacijom mokraća poprima miris sličan mirisu ljubičice, identično kao i kod uzimanja čaja od ploda borovnice.

Protiv išijasa (i pomenutih bolesti): lečenje se dopunjuje masažom bolnih mesta rakijom – klekovačom. Da podsetimo: prirodna klekovača dobija se destilacijom prevrelih svežih bobica, a ne dodatkom ploda u neku drugu rakiju. U tom slučaju radi se o tinkturi, koja pripremljena od kvalitetne rakije ili alkohola ima isti lekoviti efekat.

Čaj od svežih, istucanih bobica jača nerve i želudac (naročito ako takvo stanje prati gomilanje gasova), čisti krv izazivajući znojenje i kao blag diuretik putem mokraće odvodi štetne materije iz organizma. Otuda je dobro pomoćno sredstvo protiv vodene bolesti, a naročito efikasno rastvara pesak i kamen iz žuči i bešike. Doza je puna šaka svežih bobica na litar ključale vode. Konzumira se 4–5 šolja dnevno.

Protiv išijasa: eterično ulje ploda ima sposobnost i da rastvara masti, pa kod upotrebe na koži prodire u velikoj meri u organizam i tako leči i dublja žarišta bolesti. Otuda u formi sredstva za masažu ili kupke jača mišiće, otklanja telesnu slabost, efikasno leči kožne bolesti (naročito kraste, čireve i osip) i veoma povoljno deluje protiv svih bolesti zglobova, kao i najrazličitijih oblika nervnih smetnji (umor, glavobolja, razdražljivost, nedostatak koncentracije, migrena, srčani problemi izazvani nervozom i sl), naročito ako su izazvani oslabljenom funkcijom organa koje utiču na bržu razmenu materije u organizmu. Eterično ulje bolje je koristiti kao dodatak vodi za kupanje (forma kupke), jer nanesena direktno može izazvati snažan nadražaj, koji se manifestuje peckanjem, svrabom i pojavom crvenila, a u većoj količini prouzrokuje upalu kože, velike otoke i plikove.

Eterično ulje, tamno i poput smole, dobija se suvom destilacijom drveta kleke (Oleum cadinum). U spoljnoj primeni ono se upotrebljava za lečenje hroničnih kožnih osipa i psorijaze.

http://lisa.burda.co.yu

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.