Hiljade ljudi umire zbog greške lekara
Foto: AP
„Od lečenja u bolnici očekujete da vam bude bolje. U alarmantnom broju slučaja, međutim, nije tako. Lečenje čak može i da bude fatalno.”
Ovo je poruka američkih medija povodom rastućeg broja lekarskih grešaka u SAD. Dok američko zdravstvo vodi urednu statistiku o propustima o lečenju, kod nas ona ne postoji ili se u pojedinim slučajevima dobija „na mišiće”. Tako se zna da je prošle godine od infekcija bakterijom klostridijom umrlo 29, a ove godine – 16 osoba.
Reč je o pacijentima koji su u bolnicu stigli na ugradnju veštačkog kuka, zbog infarkta ili problema sa bubrezima, a glave im je došla bolnička infekcija koja je već iskomplikovala njihovu hroničnu bolest. Zbog kasnog prepoznavanja, virus „zapadnog Nila” odneo je i ove godine 35 života – više nego bilo gde u Evropi.
Donedavno su medicinski zvaničnici u SAD verovali da zbog lekarskih grešaka svake godine umire oko 98.000 ljudi, međutim, novi izveštaj šokirao je sve – čak 440.000 pacijenata godišnje umire zbog greške lekara. Ovo je jedna šestina ukupnog broja svih umrlih, pa tako lekarske greške izbijaju na treće mesto među vodećim uzrocima smrti u SAD, piše Politika.
Kada bi pacijenti birali bolnice prema tome koliko su bezbedne, a to bi mogli tek kada bi se bez prikrivanja objavljivali i podaci o broju propusta koji se dogode tokom lečenja – bolnice bi postajale sigurnije mesto za lečenje. Teoretski, doći do ovih informacija ne bi trebalo da bude problem – ali u Americi. Bolnice su tamo počele ozbiljnije da prate ove greške od 2000. godine. Vladin Centar za medicinsku brigu i pomoć ih skuplja u oblasti ocene kvaliteta ustanova od 2003, a od 2005. nalaze se i na sajtu, pa bolnice mogu međusobno da se upoređuju.
Koliko se u Srbiji zna o lekarskim greškama?
Od decembra 2004, kada je kod nas održana prva konferencija o unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite, imamo statistiku samo o neželjenim događajima – pacijentima koji su u bolnici pali sa kreveta, dobili rane od leženja ili imali tromboemboliju. Zato, danas niko u Srbiji ne zna koliko se propusta napravi u zdravstvenom sistemu. Do danas nismo uspeli da napravimo ni rang-listu zdravstvenih ustanova.
Pravnica i sekretar Udruženja za medicinsko pravo, Hajrija Mujović-Zornić kaže kako se, prema pritužbama građana na zdravstvo, može pretpostaviti da ima više lekarskih grešaka ili da se sada o njima više priča. Međutim, pomešani su medicinski i pravni kriterijumi lekarske greške: neke greške imaju pravni značaj, dok su ostale irelevantne sa stanovišta prava.
Direktorka Lekarke komore Srbije, dr Tatjana Radosavljević odbija da licitira da li u Srbiji godišnje imamo 1.000 ili 2.000 lekarskih grešaka (čak je i Hrvatska priznala evidenciju grešaka od 1.600 godišnje).
"Ne mogu nikakvu čak ni procenu broja grešaka da navedem. Nemamo statistiku, jer dokazivanje kod nas sporo i dugo traje. a nemamo ni obavezujuće protokole o lečenju", kaže Radosavljevićeva.
Dr Gradimir Dragutinović, savetnik direktora Kliničkog centra Srbije i radiolog, kaže da, naravno, i naši lekari greše.
"To apsolutno više nije nikakav tabu, ali o brojevima ne govorimo, jer greške nisu toliko česte, čak ni da bi se pojavile u tabloidima. Naši doktori imaju određene komplikacije, ali zahvaljujući tome što su vrhunske ustanove poput KCS-a pristupačne pacijentima, ove greške mogu da se isprave", kaže dr Dragutinović.
U poslednjem izveštaju našeg nacionalnog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” navodi se da u drugoj polovini 2011, kao ni tokom cele 2012. godine ni u jednoj bolnici nije urađena nijedna operacija na pogrešnom pacijentu ili na pogrešnoj strani tela ili organu. U institutima i klinikama navedeno je da je do komplikacija u davanju anestezije zabeležena po stopi od 2,2 na 1.000 pacijenata, a da stopa operacija ponovljenih u istoj regiji iznosi devet.
U Engleskoj 69 zaboravljenih tela prilikom operacija
Skoro 150 pacijenata u Engleskoj ostalo je oštećenog zdravlja posle grešaka koje nikako ne bi trebalo da se događaju u bolnicama, a među njima su pacijenti kojem je pogrešno operisano srce, ili žena kojoj su greškom uklonili jajovod umesto slepog creva. Ugledni britanski časopis „Gardijan” objavio je najnoviju statistiku Nacionalne zdravstvene službe, kritikujući bez milosti bolnice u kojima se to dogodilo, precizno nabrajajući pojedinačne slučajeve i greške.
U ovoj statistici navodi se čak 148 medicinskih propusta u šest meseci. Zabeleženo je 69 slučajeva zaboravljenih objekata u telu pacijenta. U jednom slučaju zaboravljene su burgije korišćene u ortopedskoj operaciji. Statistika je ukazala i da je kod 37 pacijenata operisan ili lečen pogrešan deo tela. Tako su četiri pacijenta prošla sa operacijom pogrešnog zuba, jedan sa pogrešno operisanim prstom na nozi, jednom je injekcija data u pogrešno oko, dok su najdrastičniji primeri greške u slučaju žene kojoj su otklonili pogrešni jajovod zbog vanmaterične trudnoće, a druga žena je prošla još gore. Umesto slepog creva otklonili su joj jajovod. Uredno su zabeležili i da je jedan pacijent greškom bio podvrgnut operaciji na srcu.
U jednom slučaju, pacijent je umro zbog greške na monitoru koji je pokazivao nivo kiseonika, dok je jedna žena umrla zbog teškog krvavljenja, posle carskog reza. Pogrešan implantat ili proteza završile su u telu 21 pacijenta. Sedmoro pacijenata je dobilo pogrešnu dozu hemoterapije, a petoro je umrlo ili pretrpelo ozbiljna oštećenja posle ugradnje tubusa kojim su hranjeni.