Zimski mitovi: Grip je jaka prehlada, a supa leči sve

“Nasleđenu mudrost 'Nemoj dugo da bude[ napolju na hladnoći, prehladićeš se' iz zime u zimu mnogi roditelji ponavljaju deci. Ali ta bakina lekcija neće da vas sačuva od prehlade”, kaže otorinolaringolog D. J. Veret. Početak prvih zimskih padavina je pravi trenutak da padnu i ti ukorenjeni mitovi o zimi kao i njihov uticaj na zdravlje.

Za razliku od toplih, sunčanih dana, hladno vreme je na lošem glasu jer asocira na prehlade, grip i depresiju. Ako tome dodamo još i praznični stres, spisak zimskih “nuspojava” mogao bi da pokvari zimske radosti. Ipak, vratimo se mitu s početka priče u kojem, tvrde stručnjaci, nema istine.

Bezbrižno uživajte na snegu i u zimskim šetnjama jer se nećete prehladiti ako ste dugo napolju kad su temperature ispod nule. Iako štipa za obraze, hladnoća nije ni u kakvoj vezi s rizikom od prehlade.

“Prehladu uzrokuju virusi ili bakterije koji se zimi pojačano šire, ali ne zbog boravka napolju, nego u zatvorenim prostorijama, u kojima smo u bliskom kontaktu s ljudima”
, ističe Veret.

“Upravo je izlazak iz kuće i boravak na svežem zimskom vazduhu najbolja prevencija protiv prehlade jer vas čini manje osetljivim na neprijatne mikrobe koji vrebaju u prostorijama kroz koje prolazi mnogo ljudi”, dodaje otorinolaringolog Veret.

Mit: Kokošja supa leči sve

“S generacije na generaciju se prenosi mit o lekovitim moćima kokošje supe. Iako nije čudotvorna i neće vas izlečiti od gripa, u tom mitu ipak ima i istine”, tvrdi dr Šarp.

Dokazano je da pozitivno utiče na imuni sistem odnosno agregaciju belih krvnih zrnaca koji su prva crta odbrane tela od bakterija i gljivica. Vruća supa osigurava potrebnu tečnost i umiruje upaljeno grlo, ali ipak nema lekovita svojstva koja mogu da pomognu u borbi protiv gripa.

Mit: Zimi koži ne treba UV zaštita

“Iako je hladno i oblačno, to ne znači da vam ne treba krema sa zaštitnim faktorom”, upozorava dermatolog Debra Džaliman. Iako zimi nema mnogo sunčanih dana, UV zraci su itekako prisutni pa se preporučuje upotreba kreme sa zaštitnim faktorom 30.

Mit: Dok je kapa na glavi, biće ti toplo

To je uglavnom samo mit. Toplotu gubimo kroz bilo koji deo tela koji nije zaštićen odećom i koji je izložen spoljnim uticajima. Stoga se ne brinite ako ste zaboravili da stavite kapu, niste izloženi većem riziku po zdravlje. Kapa je, naravno, zimi dobro došla, ali nije nužna pri svakom kratkom izlasku iz kuće. Od kape je mnogo važniji topli kaput.

Mit: Ne mogu da dobijem promrzline ako nije -20 ˚C

“Promrzline mogu da nastanu i kad je temperatura oko 0˚C”, upozorava dermatolog Džaliman. Kad koža postane hladna ili vlažna, može blago da utrne pa se na njoj mogu pojaviti plikovi. Nakon samo pola sata boravka u hladnim i vlažnim uslovima možete da dobijete promrzline. Ako nakon nastanka mehurića koža na mestima pocrni i postane neosetljiva na hladnoću, mogu da se oštete živci, a posledica može da bude i gubitak promrzlog prsta.

Zimi se pripisuju i neka pozitivna svojstva pa ljudi često misle da smo tokom hladnih dana pošteđeni neprijatnih i dosadnih alergija, ali to je tek prazan mit.

“Onima koji pate od alergija zima donosi dobre i loše vesti”, kaže otorinolaringolog Veret. Ako ste alergični na polen, zima će vam doneti olakšanje, ali ako ste osetljivi i na neke alergene u zatvorenim prostorijama, kao što su grinje ili dlaka kućnih ljubimaca, alergija može dodatno da se pojača. Zato budite oprezni jer kijanje i kašljanje nisu uvek posledica sezonskih viroza nego razbuktalih alergija.

“Zbog sivog i tmurnog neba, hladnoće i prazničnog stresa pretpostavljamo da se zimi znatno povećava rizik od depresije. Ali to nije tačno”, objašnjava dr Džon Šarp. Ako ste zimi tužni, imajte na umu da je takozvana praznična potištenost kratkotrajna. Ako vas muči nesanica pa ste razdražljivi, možda imate sezonski afektivni poremećaj, čiji su simptomi slični depresiji.

Glavni uzrok za ovakve simptome su kraći dani i ružno vreme kao i smanjena fizička aktivnost. Zato izađite iz kuće ako to vreme dopušta. Najbolje su prepodnevne šetnje kad ima najviše sunčeve svetlosti, a ako ste aktivni rekreativac, ni zimi nemojte da se odreknete vežbanja.

Mit: Grip je jaka prehlada

Grip može da ima simptome jake prehlade, ali za razliku od prehlade, grip je mnogo opasniji. Samo u Americi svake godine od njega umire oko 36 000 ljudi, a više od 200 000 obolelih je hospitalizovano.

Mit: Zimi nam je potrebno više sna

“Tokom hladnih zimskim jutara pomisao na dugo spavanje u toplom krevetu zvuči privlačno, ali tehnički našem telu zimi ne treba više sna”
, napominje Šarp. Pospanost je posledica nedostatka sunčeve svetlosti. Dani su kraći pa je u redu ako u krevet odete nešto ranije, ali ne preterujte sa spavanjem jer ono stvara još veću pospanost tokom dana.

Mit: Antibioticima se najbolje leči grip

Antibiotici su delotvorni u borbi protiv bakterija, ali ne i protiv virusnih infekcija poput gripa. Ali kao komplikacija gripa može da nastane i bakterijska infekcija. Ako se grip oduži, idite kod lekara.

Mit: Ako ste dobro, niste zarazni

Netačno – grip možete da dobijete jedino ako ste bili izloženi virusu gripa. Iako se sezona gripa podudara s dolaskom hladnog vremena, grip nećete dobiti ni ako izađete sa mokrom kosom napolje ili pak bez kaputa.

Mit: Groznicu treba “izgladnjivati”

Ako imate grip ili prehladu praćenu visokom temperaturom, morate da pijete više tečnosti ali nema pravila o tome da li bi trebalo da jedete više ili manje. Iako možda nemate apetit, izgladnjivanjem ništa ne postižete, a smanjena ishrana vam neće pomoći da se osećate bolje.

Mit: Suva koža je samo bezopasna zimska gnjavaža

“Svrab i perutanje kože iritiraju i neprijatni su, a nastaju kao posledica hladnoće i suvog vazduha, ali nikako ih ne treba zanemariti kao bezopasnu nuspojavu zime”, upozorava dermatolog Džaliman.

Naime, kada koža postane suva na njenoj površini nastaju sitne pukotine koje su otvorena vrata za infekcije. Delujte preventivno i kožu hidrirajte dva puta dnevno, nakon tuširanja i pre odlaska na spavanje, a delovima koji su posebno skloni isušivanju osigurajte i dodatnu dozu hidratacije tokom dana.

Mit: Zimi ne treba vežbati

Napolju je hladno i možda niste motivisani za trčanje, ali ako mislite da je vežbanje na hladnoći loše za zdravlje, grešite. Itekako je poželjno održati kontinuitet ežbanja, ali trening treba biti lakši i sporiji.

“Pre vežbanja dobro se zagrejte. Na primer, pre trčanja lagano pešačite 5 – 10 minuta i izbegavajte velike uspone pre nego što se telo prilagodi temperaturama “
, savetuje Šarp.

Izvor: 24 sata.hr
Foto: Morguefile

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.