Novogodišnje želje jedne umorne zemlje
Svi ćemo napraviti spisak, na hartiji ili u našim glavama, sa bezbroj novogodišnjih odluka: Od ove godine počinjem da učim; od ove godine počinjem da treniram; od ove godine počinjem da se hranim bolje; od ove godine ću više pažnje posvetiti porodici i prijateljima; od ove godine neću više da crtam penise na glasačkim listićima; od ove godine kupanje bar dva puta nedeljno; od ove godine pljuvanje i uriniranje po ulici samo kad baš moram...
Ipak, važnije od svega ovoga su novogodišnje želje. Ne one želje koje moj ćale dobija i šalje u generičkim SMS porukama oko Nove godine i Božića tipa: "I dok sneg nežno pada, Deda Mrazova te gladi brada, Pa u tami ispod jelke..." Okej, ovo više zvuči kao početak silovanja, ali znate na koje poruke mislim. Elem, ne govorim o tim željama, već o onim iskrenim željama koje svako od nas romantično čuva u sebi i nada se da će mu trenutak kada planeta Zemlja dostigne položaj prema Suncu u kojem se najveća brojka na kalendaru povećava za jedan, barem neka od njih biti ispunjena.
Stara narodna kaže da "zdrav čovek ima mnogo želja, a bolestan samo jednu - da ozdravi." Ukoliko bismo personifikovali Srbiju i dali joj mogućnost da zamisli jednu novogodišnju želju, šta mislite, koja bi to želja bila?
Davno je prošlo vreme prosperiteta u ovoj državi, kada su želje za budućnost bile ekonomski standard kao u Nemačkoj, tehnološki standard kao u Japanu, društveni standard kao u Švedskoj, mirna kohabitacija i plodonosna političko-ekonomsko-socijalno-kulturološka razmena i cvetanje u saradnji sa okolnim zemljama, kao i generalno pozicioniranje naše države kao lidera u bilo čemu na svetskoj mapi. Sada smo lideri po broju pušača u odnosu na broj stanovnika (33,6% odraslog stanovništva), broju sati provedenih ispred televizora po stanovniku (5 sati dnevno u proseku), kao i po Mlađanu Dinkiću. Ne znam kako to tačno, ali činjenica da je on u vlasti 13 godina sigurno je neki najnegativniji rekord u istoriji svih univerzuma do sada.
Elem, kada bi moja Srbija, kakvom je ja vidim danas, 2013. godine mogla da poželi sebi nešto za Novu godinu, moje je mišljenje da bi realna želja bila relativno skromna. Iako je moja mala zemlja velika i ponosna i iza sebe ima više od jednog milenijuma dugu istoriju, ne vidim kao realnost da sebi želi neke prevelike stvari. Mislim da bi njene želje bile otprilike ovakve: "U Novoj godini, želim da napokon ozdravim. Želim da bolesti koje me razaraju već gotovo 25 godina napokon prođu, a te bolesti su mržnja, nerazumevanje, zadrtost, bes i nasilje. Volela bih da najveći problem i izazov za prosečnog čoveka ne bude kako da se prehrani ili kako da pobegne odavde. Volela bih da moj narod nauči da u sledećoj godini ne bira da ga vode oni koji su najmanje loši ili oni koji najviše obećavaju - već da odabere one koji su zaista dobri. Volela bih da me najveći deo sveta ne posmatra kao "slepo crevo Evrope", mračni kutak zaboravljen u srednjem veku, kao zemlju gde (nepostojeća) ljudska prava zavise od šake jada koja je uspela da prigrabi vlast za sebe, gde se bilo kakav prosperitet može ostvariti jedino sa partijskom knjižicom ili pravim prezimenom u krštenici dok je najveći deo naroda, a naročito oni na vlasti, mahom nepismen. Želela bih da moja deca rastu srećna i neopterećena stvarima o kojima jedno dete ne treba ikada da razmišlja kao što su komad hleba, krov nad glavom i topao zagrljaj. Ako smem da budem "neskromna", volela bih muzeje, bioskope, pozorišta, parkove, šetališta, drvorede, asfaltirane puteve, neižvrljane zgrade i zidove, žardinjere sa cvećem, kante sa pikavcima i čiste ulice... Povrh svega, volela bih da Mlađan Dinkić više sjaše i nikada se do kraja vremena ne pojavljuje u javnosti u bilo kom obliku, jer osim što je najgori političar kog je ova galaksija videla, nije ni neki muzičar."
Ipak, realno, poželeti da se sve ovo desi u Srbiji danas je veća naučna fantastika nego što je za pojedine narode želja da hodaju po Saturnu u narednih 10 godina, da pronađu lek za besmrtnost ili napravu za teleportovanje.
Zbog toga, draga moja zemljo, ja za tebe imam daleko skromnije želje: U Novoj 2014. godini ti, za početak, želim da svaki tvoj građanin ima svaki dan barem jedan razlog za osmeh. Jer ako svi budu imali razlog za osmeh svaki dan, to znači da se napokon dešava nešto dobro, a pored Dinkića, Farme, Velikog brata, Male Neveste, Sulejmana, Pinka, RTS-a, B92, Dveri, Naših 1389, Dinkića, Vučića, Nikolića, Tadića, Dinkića, Đilasa, Dačića, Mrkonjića, Bajatovića, Jovanovića, Dinkića, Biserko, Kandić, Mitrovića, Pavića, Bajića, Jevrića, Dobrojević, Vučelić, Oro, Karleuša, Fudbalske reprezentacije, Dinkića i ostalih, imati razlog za osmeh svaki dan je zaista velika stvar.
Srećna Nova 2014. najdraža moja Srbijo.