Špijunska oprema dostupna na svakom ćošku

Ako predsednik države ne može da pronađe i kazni one koji ga tajno prisluškuju, a u to je siguran, šta onda mogu da očekuju obični smrtnici.

"Ne postoji ograničenje uvoza i korišćenja špijunske opreme. Na internetu, ali i u prodavnicama u Beogradu, moguće je kupiti uređaje za prisluškivanje a da ne morate da pokažete ni ličnu kartu, niti da objasnite zbog čega vam ta oprema treba i šta ćete s njom da radite. U Srbiji možete i na buvljaku da kupite uređaje za snimanje razgovora, koje prošvercuju iz inostranstva, gde je upotreba takve opreme najstrože zabranjena", objašnjava za “24 sata” kriminolog Igor Pešić.

On dodaje da je zakonom prisluškivanje, odnosno nelegalno snimanje, potpuno zabranjeno. Međutim, uz posebne dozvole, u Srbiji pravo da prisluškuju imaju: Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija, Vojnoobaveštajna agencija, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala i MUP, ali i oni samo po nalogu suda.

"Snimci koji su napravljeni bez dozvole nisu validni pred sudom, šta god da se na njima nalazi i koliko god da je očigledna nečija krivica. Sud ima pravo da zatraži snimanje u dva slučaja: zbog vođenja krivičnog postupka i u slučaju zaštite državne bezbednosti", ističe Pešić.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je sprovodio nadzor nad jednim domaćim mobilnim operaterom i došao do podatka da su službe bezbednosti i policije samo tokom jedne godine 272.000 puta pristupile snimcima telefonskih razgovora. One su tako prekršile Ustav, koji garantuje tajnost komunikacija, ali za to niko nikada nije kažnjen.

U jednoj od prodavnica sa špijunskom opremom u Beogradu ističu da su im klijenti uglavnom vlasnici privatnih firmi i ljubomorni supružnici.

Najviše se kupuju satovi sa kamerom i diktafonom, ali i softver koji se instalira na mobilni telefon i putem koga se prikupljaju podaci, a da vlasnik toga nije ni svestan.

Izvor: 24sata