Šta poslodavci zameraju visokom obrazovanju?
Većina poslodavaca u Srbiji ne razlikuje nove od ranijih diploma i smatra da diplomiranim studentima nedostaje sposobnost preuzimanja inicijative i da ne mogu da rade pod pritiskom.
Mladi su demotivisani da traže posao, jer smatraju da su svi konkursi "namešteni”, a sa druge strane, malo je preduzeća u Srbiji koja organizuju praksu za studente, jer su uplašeni pravnim zavrzlamama i nedostatkom vremena.
Ovo su neki od nalaza velikog istraživanja "Šta i koliko poslodavci znaju o reformi visokog obrazovanja u Srbiji”, koje je sprovedeno u okviru nacionalnog Tempus projekta "Careers” – Razvoj karijernog vođenja u cilju unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji, a koje je realizovano uz pomoć nekoliko srpskih i stranih univerziteta, ministarstava, Saveta stranih investitora i 249 kompanija.
Tomislav Ćetković, šef obrazovnih sajtova "Infostuda”, kaže da je utvrđeno da svega 30 odsto preduzeća organizuje praksu za studente, kao i da će najmanje perspektive za zapošljavanje u narednom periodu imati stručnjaci u oblasti obrazovanja, zdravstva i kulture. S druge strane, kao najperspektivnije oblasti, po mišljenju poslodavaca su poslovne usluge i administracija, kao i informaciono-komunikacione tehnologije.
"Ponudili smo da poslodavci od 30 veština izaberu one koje bi diplomirani studenti trebali da poseduju kada završe fakultet. Na prvom mestu su izabrali sposobnost pisane i usmene komunikacije na stranom jeziku. Poslodavci visoko vrednuju i motivisanost, neformalno obrazovanje, volontiranje, iako su svesni da mladi danas ne žele da rade džabe i prilikom razgovora za posao osećaju kako su mladi došli sa predubeđenjem da je mesto već popunjeno, a intervju samo formalnost", kaže Ćetković.
Petar Ristić iz Studentske konferencije univerziteta Srbije se nadovezuje na ovu priču i kaže da je samo 30 odsto poslodavaca upoznato sa reformom visokog obrazovanja i da 67 odsto smatra da obrazovni sistem nije usklađen sa potrebama tržišta rada.
"Jedno slično istraživanje koje je urađeno u Evropskoj uniji među 500 kompanija pokazalo je da skoro 40 odsto poslodavaca može da razlikuje bečlore od mastera, a u Srbiji tek 11 odsto. U Srbiji takođe 40 odsto poslodavaca nije čulo za 'dodatak diplomi'”, navodi Ristić.
Marija Jovanović iz Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu objašnjava da Univerzitet u Padovi, primera radi, ovakva istraživanja sprovodi svake godine, tako da je iskustvo ovog univerziteta korišćeno i prilikom formulisanja nekih pitanja.
"Pitali smo i šta je potrebno da fakulteti urade kako bi unapredili saradnju sa privredom. Oni su rekli da bi bilo dobro da imaju sva obaveštenja o svim studijskim programima, diplomama i zvanjima na jednom mestu, a traže i bazu talentovanih studenata, rang-liste kandidata, bazu akademskog osoblja, elektronski pristup bazama naučnih radova", navodi Jovanović.
Poslodavci su takođe rekli da bi im od koristi bilo i da postoji jedno mesto na kojem bi sve zainteresovane kompanije mogle da predstave svoje projekte, ideje i zahteve...
Kada je reč o onima koje zapošljavaju, više od polovine poslodavaca je bilo zadovoljno u kojoj meri diplomirani studenti pišu i komuniciraju na stranom jeziku, poznaju kompjuterske programe i to što su spremni za dalje usavršavanje, ali su zamerili mladima što im nedostaje sposobnost preuzimanja inicijative, sposobnost kritičkog mišljenja i sposobnost donošenja odluka.
Da je ipak ovo "dvosmerna ulica”, smatra profesor dr Ivanka Popović, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu, koja ističe da iako je tačno da univerzitet uvek malo „kaska” za potrebama privrede, da je potreban i aktivniji odnos privrede prema univerzitetima.
- 87odsto poslodavaca ne može da razlikuje „bečlor” i „master” diplome
- 20 odsto može da razlikuje reformisane od ranijih diploma
- skoro 40 odsto nikada nije čulo za „dodatak diplomi”
- 30 odsto kompanija je organizovalo studentsku praksu u poslednju godinu dana
- 73 odsto poslodavaca očekuje od mladih sposobnost timskog rada
Izvor: Politika
Foto: Beta - MUP - Zoran Živković