Da li dobro da baš uvek sledimo svoje želje i snove?

"Jedini način kako možete odlično da obavljate svoj posao jeste da volite posao koji radite. Ako ga još niste našli, nastavite da tražite. Nemojte da se pomirite", kaže Stiv Džobs.

Morate da priznate da ova idealistička izjava Stiva Džobsa teško može da se primeni na našu stvarnost, ali opet, sve češće se u medijima mogu pročitati priče "malih“ pojedinaca koji su iz ljubavi prema nekom hobiju i samo jedne "obične“ ideje ostvarili svoj san i rade posao koji vole.

Neretko je te ljude sama kriza i nedostatak posla u struci naterao da počnu da se bave drugim poslovima, koji im sada donose ne samo zaradu nego i zadovoljstvo. Upravo takvi ljudi bi trebalo da daju podsticaj svima, koji nisu zadovoljni s poslom ili su bez posla, da se ne predaju već da i dalje pokušavaju da ostvare svoj san.

Na žalost, ipak ne možemo baš svi da se bavimo "poslom iz snova“, ali to ne znači da u poslu ne bi trebalo da pronađemo nešto podsticajno, ali i unosno kako bismo mogli da živimo onako kako želimo, a da se i dalje bavimo hobijem u kojem ćemo istinski da uživamo. Ponekad je jednostavno teško pronaći pravi odnos između onoga što biste voleli da radimo i onoga što moramo radimo kako bismo obezbedili egzistenciju. U potrazi za pravom životnom strašću, neki na žalost izgube percepciju, pa neretko upadaju u životne poteškoće. Naime, ponekad strast za nekim hobijem samo to i treba da ostane.

Šta bi trebalo da radimo?
Dejv Evans, predavač sa Stanford univerziteta kaže da svoj put ne počinjemo s pitanjem "Koja je moja strast?“, jer većina osoba u suštini nema neke strasti koje im zaokupljaju vreme ili pak nemaju samo jednu nego nekoliko njih. Tada se postavlja pitanje "Šta da radimo?“, na koje većina osoba nema odgovor. On takođe pravi razliku između pronalaska posla koji vas može zaokupiti i angažovati i pronalaska doživotnog puta sreće.

"Mnogo bolje je da ne znate koja je vaša strast, nego da se previše pouzdate u lažnu strast. To najčešće dovodi do toga da ljudi previše pokušavaju da spoje strast i posao. Posledice mogu u tom slučaju da budu mnogo gore“.

Kakav život želim?
"Ja sam pisac, ali više volim seks, nego što volim pisanje“. Ta analogija može da se uzme za bilo koji aspekt života. Ipak, to ne znači da ćete celu noć razmišljati o tome da li bi trebalo da pišete ili da se upustite u seksualne odnose. Pisanjem možete da zaradite, seksom ne (osim u poznatim "delatnostima“, koje su u većini država ilegalne).

Trebalo bi da imamo na umu da se odluke o karijeri ne donose prema tome "šta najviše volim da radim“, nego "kakav život želim da stvorim za sebe“. Na primer, ako neko voli muziku, ne znači da će biti srećan ako radi u muzičkoj industriji, nego ako se bavi nekim poslom koji možda i nema prevelike veze s poznavanjem muzike i njenim stvaranjem. Možda bi ta osoba bila srećnija da je radila neki posao u struci, na primer, da je bila učitelj i da se u slobodno vreme bavila muzikom koju voli.

Potraga za strašću može da odvlači pažnju od života u stvarnosti
Tomas Merton iz Normandije je još pre sedamdeset godina rekao da je svet pun neuspešnih biznismena koji još uvek potajno veruju da je trebalo da budu pisci, glumci, umetnici .... Takođe, on je podsticao druge da pronađu značenje u sadašnjim trenucima u kojima su se našli, ma koliko oni bili daleko od željenog i idealnog.

Naime, nijedan čovek ne želi da radi posao u kome do izražaja dolaze njegova brojna ograničenja i neuspesi. Ljudi samo prihvataju takve poslove, jer im one znače egzistenciju, dok ne otkriju svoj "stvarni poziv“. Nažalost, mnogim osobama tako prolazi život, a da su nesrećni i na radnom mestu u iščekivanju nečeg boljeg, koje se često nikad ne dogodi.

Strast može da postane pakao kada postane svakodnevni posao
Možda ste ceo život želeli da postanete pisac i to zaista i postanete, a kada počnu da vas pritiskati rokovi, očekivanja i brojne stvari koje imaju veze s izdavaštvom, a ne s pisanjem, sve to može da se pretvori u "pakao“. Iako je još Konfučije rekao da "Nećeš raditi ni dana kada radiš posao koji voliš“, on nije računao da će se svet itekako promeniti u sledećih 1000 godina.

Srce ili razum?
I na kraju postavlja se pitanje, da li je zaista dobro slediti svoje srce, a ne razum? Naime, postoje mnogi protivnici svojevrsnog pokreta "radi ono što voliš“. Oni koji "propovedaju" da nikad ne treba da prestanemo da tražimo nešto bolje ili da tražimo posao koji ćemo voleti, ni sami ne slede svoje "ljubavi i strasti“, barem ne u potpunosti.

Na primer, Stiv Džobs je govorio da nikad ne smete da prekinete traganje, ali čini se da ni on nije radio ono što mu je bila strast, barem ne do kraja, jer bi u suprotnom bio odličan "zen učitelj“. Umesto toga slučajno je otkrio svet tehnologije, menadžmenta i marketinga.

Takođe, protivnici traženja posla koji je vaša strast, upozoravaju da upravo to može da znači nečije razočaranje i neuspeh. Oni predlažu da je bolje da upotrebimo svoje najbolje veštine i da radimo posao koji najbolje znamo i da napredujemo u karijeri i tada taj novac da potrošimo na neku strast.

Izvor: Žena
Foto: Imagebase