Senzacionalno: Dečji paketići zapravo bitniji od službenih vozila za državne službenike!

To što deca zaposlenih u Ministarstvu prosvete i u većini škola u Srbiji neće dobiti od poslodavaca njihovih roditelja novogidišnje paketiće, odluka je koja se tiče štednje i smanjenja javne potrošnje. Kao takvu podržao ju je i Ministar privrede, gospodin Saša Radulović, a ovo je za sada prvi njegov nastup sa kojim se ni najmanje ne slažem.

Pre svega, ne dozvoljavam da mi se priča o smanjenju javne potrošnje u situaciji gde se 22 zaposlena Republičkog Fonda Zdravstvenog Osiguranja službenim automobilima sa službenim vozačima vozikaju do Beograda na predavanja a onima koji su udaljeni više od 200 kilometara se plaćaju i noćenja. Drugo, ako ne možete da nađete nijedno "opravdanje" da deci kupite paketiće (mada ne vidim da je za tako nešto potrebno opravdanje, naprotiv), jednostavno podvedite paketiće pod "obavezno zdravstveno osiguranje". Kako to? Lepo, sad ću da vam objasnim.

Prekjuče sam imao tu, za mene privilegiju i čast da su me kolege iz kuće u kojoj radim pozvale da u firmi budem Deda Mraz njihovoj dečici. Okitili su jelku, kupili poklone klincima i njih šestoro uzrasta od dve do devet godina su došli i družili se sa nama. Nije to bilo nikakvo grandiozno dešavanje, već smo jednostavno pričali, jeli sladoled, družili se i na kraju klincima podelili poklone. Da se razumemo, samo najmlađim dvema devojčicama sam ja možda bio Deda Mraz. Svima ostalima je jasno da sam bio lik obučen u crveno odelo, upadljivo mršav za jednog Deda Mraza, sa crnom bradom koja je virila ispod bele vate, koji je tu došao da se malo druži sa njima i podeli im poklone u nekom trenutku. I znate šta? Svima se svidelo i svi su se družili, pričali, fotografisali se sa mnom i zahvaljivali mi na poklonima.

Ne zbog toga što misle da sam ja čovek koji je došao sa Severnog pola, preko 7 mora, preko 7 gora, na letećim sankama koje vuku irvasi, već zbog toga što je to lepo i deca, čak i kada znaju istinu, vole da se pretvaraju, da maštaju i da zamišljaju. Deca i mi ne doživljavamo praznike isto. Deca im se raduju na onaj način koji odrastao čovek ne može da oseti, jer ga je sazrevanje tokom godina očvrsnulo prema radostima te vrste. I ko zna, možda će ona najmlađa devojčica sa kojom je Deda Mraz pojeo dve Kiki bombone sutra stvarno biti mirna i neće plakati kada bude prala kosu, jer ju je Deda Mraz tako zamolio. Možda hoće, a možda i neće, saznaću ovih dana. Ali sam siguran u to da me nije lagala kako je bila dobra cele godine, prala zube, nije bila nevaljala i drago mi je što joj se dopada spot "Roar" od Katy Perry više nego neke druge stvari. Sve smo mi lepo porazgovarali.

Onda je jedan od klinaca, koji ide u prvi razred i već po samom načinu komunikacije vam mora biti jasno da je u pitanju fenomenalno inteligentno dete koje apsolutno zna da ja nisam nikakvo komercijalno otelotvorenje Svetog Nikole, seo i napisao mi pismo koje vidite na fotografiji. Ne zbog toga što on veruje da sam ja Deda Mraz, već zbog toga što je cela atmosfera bila lepa, što je celo to popodne bilo lepo i što je osetio potrebu da dečju zahvalnost i iskrenost pokaže na neki način. O tome što se Deda Mraz jedva suzdržao da se ne rasplače, pričaćemo neki drugi put.

Zato su pokloni bitni i zato je Deda Mraz bitan. Cela priča u kojoj neki viši entitet donosi poklone deci koja su bila cele godine dobra, nosi sa sobom fenomenalnu subliminalnu poruku koja se deci usađuje u svest, a to je poruka o tome da se dobrota i trud nagrađuju. Deca ne čekaju Novu godinu zbog putovanja, potpisivanja ugovora, kredita, koncerata ili žurki, prilike da se napiju i potroše nesrazmerno veliku količinu novca na provod, deca čekaju Novu godinu zbog poklona i Deda Mraza.

Oni su budućnost ovog i svakog drugog naroda i nacije. Njihov pravilan razvoj zahteva od nas da ih u najranijoj mladosti zaštitimo najviše što možemo i dozvolimo im da maštaju i žive u svetu izolovanom od problema sa kojima se mi stariji svaki dan susrećemo. Nova godina nema veze sa mnom ili sa vama koji ovo čitate, ima najviše veze sa decom a za njihov pravilan emotivni i psihički razvoj je bitno da im se praznici posebno ulepšaju jer to očekuju. Sad lepo idite u ćošak, posramite se, a onda Mileni Tabaković, Lidiji Bjelovuk, bajiću što kupuje kupus službenim autom i ostalima ukinite švrćkanje po Srbiji o državnom trošku i preusmerite u budžet za novogodišnje paketiće za decu, jer to je ono što je stvarno bitno.