fbpx

Bankari najavljuju niže kamatne stope na depozite

Kamate i na deviznu i na dinarsku štednju su sve niže. A novi pad kreće već od Nove godine. Tako će se prosečna kamata na najčešće oročene uloge na 12 meseci kretati od 2,30 do 2,55 odsto. Bankari tvrde da cenom novca moraju da se što više približe kolegama u regionu da bi, navodno, krediti bili pristupačniji. Ali tu nema mnogo logike, jer su kod nas kamate na zajmove kako u evrima, tako i u dinarima, jednako visoke. Cena gotovinskog kredita u evrima je od 14 do 28 odsto godišnje, a klijentu se daje prinos od štednje, u istom periodu, od dva do 2,90 odsto.

Glavni razlog za trostruko niže kamate na depozite u odnosu na 2010. i 2011. godinu je, kako se nezvanično može čuti u bankarskim krugovima, to što imaju i previše depozita koje nemaju gde da plasiraju. S druge strane, građani zbog lošeg standarda sve manje štede. Tako je prošle godine štednja porasla za oko 400 miliona evra, što je duplo manje nego pre tri godine.

"Počev od Svetskog dana štednje, poslednjeg dana oktobra, kao i u toku novembra ove godine, u Mesecu štednje, banke su prikupile 7,9 miliona evra i dinarske štednje u iznosu od 7,1 milijardu dinara. S obzirom na znatan rast dinarske i blagi rast devizne štednje, može da se zaključi da su štediše prepoznale veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju", navode u Narodnoj banci Srbije.

Rast dinarske štednje, kako ističu u centralnoj banci, kao izvora finansiranja banaka u domaćoj valuti, jedan je od osnovnih preduslova za odobravanje kredita u dinarima pod povoljnijim uslovima za klijente. Takođe, povećanje dinarske štednje može imati pozitivne efekte i sa stanovišta strategije dinarizacije Narodne banke Srbije i podizanja nivoa efikasnosti mera monetarne politike.

Kamate na štednju u Srbiji, međutim, ove godine su na istorijskom minimumu i iznose na evre od 0,30 odsto za uloge po viđenju do četiri odsto na maksimalno oročenje od 36 meseci. Građani prema podacima NBS najčešće svoje depozite polažu na šest i 12 meseci, a na ovaj rok kamata su 2,80 do 3,50 odsto. To je i dalje najveći prinos u regionu, ali u odnosu na prethodne godine, u našoj zemlji su duplo manje.

Na nižim kamatama insistira i centralna banka, koja zahteva da se svedu na nivo koji neće da ugrožava finansijsku stabilnost. Takođe, i bankari koji kažu da im više nije potrebno deviza i dinara, jer ni sadašnjih 8,4 milijarde evra štednje nemaju kome da plasiraju.

"Realno je očekivati da se trend snižavanja kamatnih stopa na oročene depozite nastavi i u narednoj godini. Važno je naglasiti da banke omogućavaju čuvanje novca uz maksimalnu sigurnost za deponente, a tek kao dodatnu stimulaciju štediša nude različite proizvode i kamatnu stopu koja donosi prinos na depozite",
kaže Dejan Vučinić, direktor Direkcije za rad sa stanovništvom Sosijete ženeral banke.

Sosijete ženeral banka, kako kažu, umerenom politikom kamatnih stopa će i u narednoj godini doprinositi stabilnosti finansijskog sektora, što je u skladu i sa preporukama Narodne banke Srbije.

"Eurobanka vodi odgovornu politiku kamatnih stopa, imajući u vidu najbolji interes klijenata, ali i stabilnost celokupnog finansijskog sistema. U celoj 2013. godini bio je prisutan trend opadanja kamatnih stopa, tako da očekujemo da će se taj trend nastaviti i u narednoj godini"
, ističe Goran Tomić, zamenik direktora Sektora poslovne mreže Eurobanke.

Pripisane kamate

Prema rečima Branka Živanovića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji, treba očekivati da će doći i do blagog porasta štednje, što je rezultat, pre svega, pripisa kamata iz prethodnog perioda, kada su one bile na zavidno visokom nivou i nešto manjeg priliva novih depozita. Kamate na depozite su još uvek iznad onih u regionu, ali ne toliko da bi značajnije skrenule pažnju pravih stranaca na naše štedno tržište.

Izvor: Novosti
Foto: Morguefile

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.