Tradicionalna srpska svađa među (ne)prijateljima

Foto: Aleksandar Zec

Da su njih dvojica prijatelji, ovo bi moglo da se okarakteriše kao "tradicionalna srpska svađa među prijateljima", da se svi malo našalimo na to pesničenje, imamo vest za naslovnu dva-tri dana, a onda četvrtog da sve zaboravimo. Međutim u pitanju su ljudi među kojima već duži vremenski period postoji sukob, tako da je ovo po svim zakonima ove države zapravo krivično delo.

Da se razumemo, kod nas se komšije ubijaju ašovima za kvadratni metar placa, 20 centimetara međe ili jednostavno pogrešnu reč u pravom trenutku i to je već stvar folklora, međutim problem u vezi sa ovim stvarima nije toliko činjenica što postoje i što smo se navikli na njih, jer postoje u celom svetu, oduvek i nemoguće ih je iskoreniti, problem je reakcija na njih. I to, ne naša reakcija, već reakcija onih čiji je posao da to spreče. Nasilje je postalo uobičajena stvar u toj meri da policija danas na njega reaguje isključivo tako što "sastavlja zapisnike".

U ovakvim slučajevima se čini da Srbija više nema policiju nego stenografkinje u policijskim uniformama, koje izađu na mesto događaja, gde sastave čuveni "zapisnik", upišu aktere incidenta i kažu da će protiv D.T. biti pokrenuti prekršajni postupak. Naravno, od hapšenja nema ničega jer to nije u njihovoj "nadležnosti", oni su samo stenografi u uniformi.
Naoružane sekretarice mesta zločina izgleda imaju isključivo ovlašćenje "Vuk Karadžić" - da se idu od mesta to mesta i prikupljaju priče i informacije od naroda, zapisuju ih i ostave kasnijim generacijama.

Deca se kasape mačetama u školskom dvorištu, ljudi serijski kolju jedni druge po Žutim gredama, crne hronike pune ljubomornihmuževa koji konačno iz sedmog puta uspeavaju da ubiju svoje supruge, a uniformisani stenografi marljivo skupljaju izjave, slikaju modrice i rane.

Ni kod koga se više ne pali alarm kada neko nekome preti, udari ga, progoni, siluje ili prebije čoveka od 77 godina, pa ma koji da je razlog u pitanju. Čak ni u situaciji gde dotični Dejan T. viče pred policijom kako će pobiti celu Zarićevu porodicu, čak ni u situaciji kada su već nekoliko puta izlazili zbog sličnih stvari na lice mesta, sastavljali iste zapisnike i bili upozoreni da ovo može da se desi.

Ne znam koja je Dejanova priča i šta ga je nagnalo na ovakav potez. Postoji velika verovatnoća da je čovek frustriran godinama poremećenih međukomšijskih odnosa, ali ma kako oguglali, ma koliko imali razumevanja za dugogdišnje komšijske sukobe, ne postoji opravdanje za ovakav potez, jer kada dođe do nasilja, onda je jasno da je u pitanju obesni divljak bez trunke skrupula i poštovanja za bilo koje društvene, moralne, ljudske i zakonske norme, kog bi trebalo sankcionisati na svaki od pomenutih načina.
Jedini problem je u tome što svakog Borisa u ovoj državi od svakog Dejana može da zaštiti samo policija, a ne stenografi sa pištoljem i blokčetom

Nikad ne znate kada ćete nekom Dejanu i vi postati Boris. Nikad ne znate da li će vaš Dejan udariti centimetar više i ostaviti vas na mestu mrtvim.

Mislite o tome.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.