Šta smo najskuplje plaćali u 2013?
U 2014. očekuje se postepeno zaustavljanje pada cena žitarica i plemenitih metala, prognozirali su analitičari u anketi Blumberga.
Za tržište sirovina 2013. je bila relativno iznenađujuća. Najveće razočarenje je bilo pad cena plemenitih metala. S druge strane, rast cena je zabeležen kod prehrambenih proizvoda i nekih energetskih sirovina.
"Najjača" roba bio je prirodni gas kojim se trgovalo u SAD, koji je obezbedio zaradu od 29 odsto. Gas je poskupljivao u prva četiri meseca ove godine zbog pada zaliha u SAD.
Kasnije je, kao rezultat informacija o povećanju proizvodnje iz škriljaca, od maja do jula cena gasa je pala na nivo sa početka godine. S ranijim dolaskom zime i neočekivano brzim trošenjem zaliha, cena je opet poletela na gore.
Druga najprofitabilnija roba je bio kakao, sa prinosom od 24 odsto. Rast cene kakaa, za razliku od gasa, išao je glatko. Razlog poskupljenja je rekordno veliki nedostatak na tržištu, koji bi, prema stručnjacima mogao da potraje čak od 2018. godine. Analitičari u anketi Blumberga procenjuju da će naredne godine kakao poskupeti još 15 odsto.
Sledi koncentrat pomorandže s rastom cene od 22 odsto. Florida, koja je posle Brazila najveći odgajivač pomorandži, ove godine je, prema Ministarstvu poljoprivrede SAD, isporučila najmanje citrusa od 1990. godine. Stabla su, pored bolesti, bila ugrožena i hladnim vremenom.
Na drugom kraju spektra sirovina je kukuruz, čija cena je od početka godine pala 39 odsto. Sve žitarice pretrpele su pad cene usled dobre žetve u celom svetu i rasta rezervi. Farmeri su proletos osetno povećali površine pod usevima, nakon što je 2012. godine ekstremna suša uništia rod.
Cena kukuruza pada i kao rezultat odluke američke vlade da snizi limit za dodavanje biogoriva u pogonska goriva.
Drugi najveći pad pretrpelo je srebro, 34 odsto. Taj dragoceni metal "platio" je pre svega zbog odliva investitora iz sektora. Na cenu su se negativno odrazile i spekulacije oko usporavanja privrednog rasta Kine.
Zlato je pojefitnilo 27 odsto. Centralne banke u svetu nastavljaju sa ekstremnim labavljenjem valutne politike, ali politika jeftinog novca se još nije odrazila na povećanje inflacije. To je u velikoj meri izazvano time što komercijalne banke drže stečenu likvidnost na rezervnim računima u centralnim bankama.
U SAD u promet nije pušeni ni četvrtina odštampanih para. Količina zlata u trezorima fondova kojima se trguje na berzi ove godine se smanjila sa 2.631 na 1.813 tona. Obim tog pada je veliki kao godišnja tražnja Kine, koja bi ove godine trebalo da postane najveći potrošač zlata na svetu. Oštar pad od po 21 odsto, ove godine su, prema podacima Blumberga, pretrpeli još i sojino ulje i kafa Arabika.
U 2014. se očekuje postepeno zaustavljanje pojeftinjenja žitarica i plemenitih metala. Dalji rast cene je moguć u oblasti prehrane. Što se tiče nafte, analitičari predviđaju stagnaciju cene oko 100 dolara za barel.
Izvor: b92/ foto: sxc.hu