Sindikalne vođe:Od Nove godine blokada puteva, Skupštine, Vlade
Veliki broj sindikalnih organizacija ne garantuje zaštitu radnika. Naprotiv, razjedinjene a uveliko i kompromitovane sindikate, radništvo i javnost vide kao one kojima su u prvom planu sopstvene privilegije.
Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada Jovan Protić smatra da činjenica da postoji šest ili sedam sindikalnih centrala dovoljno govori o razjedinjenosti.
"Za ovih šest godina, koliko postoji Međunarodna organizacija na ovim prostorima, nisam video da sindikati mogu da ispune sadašnji cilj, sprečavanje ulaska Nacrta zakona o radu u skupštinsku proceduru. Mogli bi, ako se ujedine i to sa centralama zaposlenih u javnom sektoru. Socijalni dijalog mora da se nastavi, a da se predstavnici radnika vrate u radnu grupu. Vlada "ima pravo“ da se izbori za zakone i protiv volje sindikata, ako oni nemaju institucionalnu moć da stopiraju donošenje zakona. Ne vidim šta bi državu u ovom trenutku sprečilo da to uradi", kaže Protić.
Na poslednjem većem sindikalnom protestu učestvovalo je oko 3.000 ljudi, a toliki broj ne može realno ništa.
"Ne vidim da su naši sindikati spremni da organizuju "parališući“ protest u kom bi stala cela Srbija, kao što to rade sindikati u Grčkoj ili Francuskoj", ističe Protić.
Prema rečima dr Nade Novaković, naučnog saradnika Instituta društvenih nauka bunt sindikata nije posledica i izraz snage jakog sindikalnog pokreta, koji može i hoće da štiti interese članstva i većine zaposlenih. "Buna“ sindikata je višemesečna, ali nedovoljna da javno artikuliše interese.
"Sindikati previše insistiraju na tome ko pokreće izmene. Za "obznanu“ i usvajanje takvog zakona već je obezbeđena skupštinska većina. Sindikatima je bolje da državi i poslodavcima ne daju legitimitet, nego da ostanu "dobri socijalni partneri", kaže dr Novaković.
Poslodavci i njihova udruženja, objašnjava naša sagovornica, jesu stvarni "socijalni partneri“ državi koja predlaže zakon o radu. Njihovi osnovni interesi su slični i dominantni. Dodatni "vetar u leđa“ daju im strani investitori, ambasadori i finansijske institucije.
"To je dokaz odsustva pravne države i desuverenizacije Srbije u oblasti zakonodavstva i finansijske politike. U odnosu na zemlje u okruženju mi imamo najslabije i razjedinjene sindikate. Tako da su radnici postali žrtve privatizacije i nadmoći političkih i ekonomskih elita", kaže prof. Novaković.
S druge strane, sindikati su svoju ulogu u trenutnoj situaciji usmerili samo na "napade“ na vlast, prvenstveno na Ministarstvo privrede i ministra Slobodana Radulovića. Duško Vuković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, objašnjava da se ministar stavlja na stranu poslodavačke organizacije.
"Da nije naše radničke i sindikalne kooperativnosti, broj radnika koji su izgubili radna mesta bio bi mnogo veći. Ministarstvo privrede i rada sindikate i kolektivno pregovaranje smatraju problemom, a ne delom rešenja. Upravo ministru Raduloviću su najveći trn u oku radnici i sindikati", kaže Vuković.
Izvor: Novosti
Foto: Beta