Nemamo stručnjake za IPA fondove
Foto: AP
Srbija bi mogla da očekuje nešto veća sredstva iz pretpristupnih fondova u narednom budžetskom ciklusu EU, ali će morati da zaposli i osposobi stručnjake da bi mogla da ih iskoristi, rekao je zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Ognjen Mirić.
Mirić je u intervjuu za portal EurAktiv Srbija rekao da je za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku za budžetski period 2014-2020. izdvojeno 11,6 milijardi evra, što je određeno povećanje u odnosu na budžet 2007-2013. kada je izdvojeno 11,4 milijarde evra.
Takođe, kako je podsetio, jedan korisnik (IPA fondova) je manje, jer će Hrvatska, koja je ušla u EU 1. jula 2013, sada koristiti strukturne fondove.
Upitan na koliko sredstava će Srbija moći da računa, on je rekao da će taj iznos sigurno biti kao i do sada oko 200 miliona evra godišnje, ali da se može očekivati i "određeno povećanje sredstava za Srbiju i na godišnjem nivou i ukupno".
Mirić, koji je koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije, rekao je da će Evropska komisija tokom prve polovine 2014. godine utvrditi koliko će sredstava izdvojiti pojedinačno za zemlje, a da je Srbija već počela ciklus planiranja projekata za finansiranje.
On je upozorio da Srbija nema dovoljno stručnih ljudi da bi mogla uspešno da koristi sredstva EU i dodao da mora da se obezbede takvi stručnjaci, bilo zapošljavanjem novih ili preraspodelom već zaposlenih službenika.
"Jednostavno, imamo nedovoljan broj zaposlenih. Recimo, u Upravi za agrarna plaćanja tokom narednih godinu dana mora da se zaposli 200 ljudi. Bez obzira na restrikcije u zapošljavanju koje su sada uvedene, to će morati da se uradi, ako hoćemo da pristupimo sredstvima EU", rekao je Mirić.
Dodao je da mora se osmisli i sistem kako bi se ti stručnjaci zadržali, jer obično, pošto se obuče za tu vrstu posla, odlaze u privatan sektor.
Upozorio je da će problem nastati kada Srbija dobije akreditaciju za decentralizovan sistem upravljanja IPA sredstvima, jer će tada početi samostalno da priprema tendersku dokumentaciju, da sprovodi projekte i kontroliše trošenje sredstava, pored nadzora Evropske komisije.
Mirić je rekao da Srbija očekuje da u prvom kvartalu 2014, najverovantije u martu, dobije akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja za I i II komponentu IPA fondova, a da se od akreditaciju za III i IV komponentu odustalo u 2013. jer je "status kandidata došao kasno u odnosu na budžetski period".
Dodao je da se za poljoprivredu, odnosno sadašnju V komponentu, akreditacija očekuje početkom 2016. godine, a da će do tada sredstva moći da se koriste za podršku usklađivanje zakona za pravnom tekovinom EU i nabavku opreme za referentne laboratorije i vakcinaciju životinja.
On je negirao tvrdnje da Srbija nije iskoristila "par stotina miliona evra" koja je mogla da dobije za poljoprivredu, istakavši da je ta pomoć mogla da se koristi samo u 2013. godini, i to oko 10 miliona evra.
Prema njegovim rečima, ta sredstva nisu mogla da se iskoriste jer je Evropska komsija trebalo da prebaci Srbiju iz Aneksa B Uredbe o sprovođenju IPA fondova, u kome se nalaze države potencijalni kandidati, u Aneks A u kome su države kandidati, a onda je nastao i spor oko formulacije koja se odnosi na Kosovo.
Mirić je rekao da to više neće predstavljati problem pošto u novom budžetskom periodu 2014-2020. neće postojati podela na države kandidate i potencijalne kandidate.
On je rekao i da IPA 2 neće biti podeljena na komponente već na prioritetne oblasti kao i da se očekuje izvesna fleksibilnost, odnosno da sredstva koje ne iskoristi neka zemlja preuzme druga zemlja.
Istakao je da Evropska komisija planira da uvede i rezervna sredstva koje će zemlje moći da koriste ako su uspešne u korišćenju sredstava i napreduju u evropskim integracijama.
Beta