Papa Franja: Abortus dokaz "kulture bacanja"
Papa Franja, koga su konzervativci u katoličkoj crkvi optužili da se ne izjašnjava dovoljno oštro protiv abortusa, danas je izjavio da je takva praksa "užasna".
Papa je izneo do sada najoštriju ocenu abortusa u godišnjem obraćanju diplomatama u Vatikanu, govoru o krizama u svetu poznatom pod nazivom "Stanje sveta".
"Užasno je i pomisliti da postoje deca, žrtve abortusa, koja nikada neće videti svetlost dana", rekao je on u delu govora o pravima dece širom sveta.
Papa Franja je kritikovao abortus kao dokaz "kulture bacanja" koja odbacuje ljude kao i hranu.
"Na žalost, ne baca se samo hrana i potrošna roba, već često i sama ljudska bića koja se odbacuju kao bespotrebna", rekao je on.
Od kada je izabran za papu u martu prošle godine, on nije pokazivao znake promene stava crkve prema abortusu, ali nije toliko oštro niti često govorio protiv abortusa kao njegovi prethodnici Benedikt XVI i pokojni Jovan Pavle II.
Njih dvojica su često govorili protiv abortusa koji crkva izjednačava sa smrću, navodi Rojters.
Konzervativci unutar crkve su bili šokirani kada je Franja u intervjuu italijanskom jezuitskom magazinu "Ćivilta katolika" izjavio da crkva treba da se reši "opsesije" da drži pridike o abortusu, kontracepciji i homoseksualnosti.
Njegov stav "milosrđe umesto osude" dezorijentisao je konzervativne katolike, prevashodno u bogatim zemljama poput SAD, gde je katolička crkva podeljena oko nekih pitanja kao što je abortus.
Biskup Tomas Džej Tobin iz Providensa prošle godine je u ime mnogih konzervativnih katolika rekao da je razočaran time što se papa nije direktnije bavio "zlom abortusa".
Na veb sajtovima konzervativnih katolika papa je proteklih meseci kritikovan zbog, kako oni tvrde, ćutanja o pitanju abortusa.
Papa je u govoru, takođe, tražio da se više poštuju imigranti i kritikovao je progon hrišćana u Aziji, Africi i na Bliskom istoku.
On je kazao da Italija treba da uradi više za imigrante i da velikodušno "prihvati najslabije i najnezaštićenije", navodi AP.
Hiljade ljudi svake godine krenu na rizičan put preko Mediterana u nebezbednim brodovima u pravcu Italije i drugih zemalja EU, a stotine njih strada u tom pokušaju.
Foto: Beta/AP Photo/L'Osservatore Romano
Izvor: Večernje Novosti