Visibabe: Vesnici proleća

Foto: Wikipedia/Schnobby

Na prvi pogled, sve izgledaju isto, ali – oko iskusnijeg baštovana može da razlikuje dvadesetak vrsta. U našim baštama najčešće rastu obična visibaba (Galanthus nivalis) i džinovska visibaba (Galanthus elwesii), krupnih cvetova, visoka i do 25 centimetara, koja cveta nešto ranije od svoje “obične” rođake.

U vreme cvetanja visibaba trakasti listovi pri dnu stabljike su kratki. Tek kad biljka precveta i pogne stabljiku ka tlu kako bi u njega položila sazrelu zelenu glavu punu semena, listovi rastu.

Visibabe se mogu gajiti u bašti ili u saksiji. Sade se u proleće, po završetku cvetanja ili u jesen, kad prođe period mirovanja. Ako posadite suve lukovice postoje mali izgledi da se biljka primi. Najbolje je visibabe saditi kada imaju lišće, a lukovica im je sveža.

Ako odlučite da posadite visibabe, one će u vašem vrtu trajati večno. Pošto su otporne i lake za uzgajanje, pogodne su i za baštovane početnike. Idealni uslovi za odgajanje su oni kakve ovo cveće ima i u divljini: hladna zima i proleće, toplo i suvo leto i kišna jesen. Najpogodnije tle je humus, kakvog u obilju ima u šumi, koja je prirodno stanište visibabe.

Visibabe se brzo razmnožavaju uz pomoć semena i lukovica iz kojih izbijaju mlade lukovice. Zbog toga ih treba rasađivati svake tri godine, posle cvetanja. Pažljivo ih iskopajte a zatim rukom razdvojte lukovice, pazeći da ih ne oštetite, pa ih ponovo posadite u vlažno tle. Ako visibabe gajite u saksiji, najbolje je da ih presadite u julu ili avgustu, kad su u periodu mirovanja.

Politika