Kako postati popularan u Srbiji?
Ako se ne sećate pitajte nekog starijeg, reći će vam da su to bila gospoda kao takva, bez obzira da li su bili boemi ili pisci, glumci ili novinari, svi su imali tu jednu zajedničku osobinu – itekako su zaslužili da ih narod prepoznaje na ulici i da ih veliča. I svi do jednog su doprineli širenju kulture i ostavili za sobom neizbrisiv trag.
E sad razmislite ko je popularan u Srbiji danas i kako. Nije baš da ima neke sličnosti sa primerom iznad. Ima i danas glumaca, novinara, pevača i akademika koji jesu javne ličnosti, ali zna se ko je u prvom planu, o kome narod priča i u koga klinci gledaju kao u idole. Idolopoklonstvo je samo po sebi loša stvar, a u slučaju lošeg idola može biti i pogubna, što se da primetiti na generacijama koje izrastaju u nešto, niko ne zna tačno u šta, ali su prognoze izuzetno loše.
U suštini, usled bombardovanja Farmama, Ludim Kućama, još kojekakvim hazarderskim rijalitijima koji iskaču sa nacionalnih frekvencija i hvataju nas za gušu došlo je do klasične zamene teza - ono što je umereno i normalno postalo je avangarda, a ono što je napadno i nakaradno se nametnulo kao nešto što prolazi i daje rezultate, a realno - jako je lako ponašati se na taj način, to je u svima nama. Čemu normalnost kad svi očekuju da budeš kreten. Pamet je otišla u drugi plan.
Kad sam to shvatio, onda sam uvideo koliko je zapravo LAKO da danas u Srbiji postaneš poznata i javna ličnost. Od talenata ti ne treba ništa, treba ti samo odsustvo zdravog razuma i kutija u koju ćeš odložiti sramotu i savest, ukoliko uopšte znaš šta je to. Ako se nisi susretao sa njima - pa ti u startu imaš sjajne predispozicije za uspeh. I LUD, moraš biti lud i esktreman, manje je bitno u čemu. Da li dovoljno ekstreman da u sebe sabiješ 12 kubika silikona i plastike pa da plutaš kad odeš na more, ili dovoljno iskrivljen da upadneš u trans na video klipu - totalno je nevažno, kupio si sebi ulaznicu na zvezdano nebo Srbije, ne izgovorivši ni reč, ili u drugom slučaju, izgovorivši samo 3 slova. A i ta tri slova su mnogo.
Bitno je takođe da radiš na popularizaciji iskonskih društvenih i porodičnih vrednosti kao što su nepismenost, napadno odevanje, obračunavanje sa neistomišljenicima , koristoljublje i vokabular gospodina Ilića, mada to je za one napredne polaznike koji odu na Farmu. Uz jedan kvalitetan ispad pred dvocifrenim brojem svedoka i barem jednom kamerom ostvarili ste srpski san i uradili nešto - a da niste zapravo uradili ništa.
Eto toliko je lako. Verovali ili ne. I imaćete svoju publiku koja će pratiti i komentarisati svaki tren vaših života, koji će svakako biti na izvolite i prepun sočnih afera i skandala, jer ne zove Lea Kiš bilo koga u emisiju. Onda nastupa geometrijska progresija i uz što veći broj sranja raste i popularnost i publika, dok se kolektivno ne podavimo u tome.
Ono malo normalnih se sklonilo u stranu i trudi se da ne gleda to, što je danas solidan poduhvat. Ali je u neku ruku i greška, jer mislim da je sve ovo i počelo od onoga "PAMETNIJI POPUŠTA". Ne valja tako, ako popustiš budali, šta možeš da očekuješ da bude rezultat svega. Ne može bukva da napravi kompjuter - činjenica suva. Zato, ako si pametan i imaš šta pametno da kažeš - viči i urlaj na sav glas, gledaće te u početku kao slučaj za posmatranje, ali ako si uporan, urodiće to plodom, samo što za razliku od sadašnjih plodova koje ubiramo, ovaj neće biti gorak i truo.