Napušteni pas i radnik gradske čistoće: Priča koja će vas rasplakati
Svaki kraljevčanin bar jednom je sreo starog gospodina u radnom odelu i velikog, lepog psa. Smena ovog čoveka, kome nažalost ne znamo ime, uvek počinje i završava se isto – uz Blekija.
Svakoga dana čovek vredno čisti ulice i prazni kante, najčešće u Omladinskoj ulici, a uz njega ide verni pomoćnik i prijatelj Bleki. Kada dođe vreme za pauzu zajedno odmaraju. Tada se slatko ispričaju. Iako je i sam u nezavidnoj finansijskoj situaciji ovaj čovek svakodnevno užinu deli sa Blekijem.
Danijela Jović iz Udruženja za zaštitu životinja Spaske ispričala nam je nešto više o jedinstvenom prijateljstvu čoveka i psa.
- Ovaj čovek nema uslova da Blekija povede kući i da ga udomi. Ali se svakog dana druže. Kada čovek završi smenu, pozdravi se sa Blekijem i obeća mu da će se sutra ujutru ponovo vratiti. Bleki ga naravno, sutra sačeka na istom mestu u dogovoreno vreme.
Dani su prolazili, njihovo prijateljstvo i ljubav su rasli, a onda je kao iz vedra neba došla vest koja ih je u isto vreme obradovala i rastužila do suza...
Za Blekija se raspitivala jedna porodica i pas odlazi u Kruševac, u novi dom.
Iako za njega počinje novi život koji uključuje udoban krevet, redovan obrok, ljubav dece porodice koja ga je usvojila, ipak oduševljenje kvari pomisao da novi život ne podrazumeva i druženje sa starim prijateljem.
Danijela nam je ispričala da jučerašnju scenu, kada su Blekija pokušali da ubace u automobil i odvedu novim vlasnicima, nikada neće zaboraviti i da je i dalje pod utiskom.
- Došli smo do psa sa namerom da ga stavimo u auto i odvedemo u Kruševac. Čim mu priđemo sa povodnikom, on pobegne. Pokušamo da ga podignemo, on reži...
Pas se pola sata opirao i nije hteo da priđe automobilu. A onda se pojavio njegov stari drug.
- Čovek je isprva pomislio kako povređujemo psa i povikao „Nemojte, prestanite, taj pas je sa mnom!“, rekao je kako je to njegov prijatelj, kako tog psa na ulici stalno neko maltretira. Onda smo mu objasnili o čemu je reč. - objašnjava Danijela.
Čovek je samo čučnuo pored psa, uzeo njegovu šapu u ruke i počeo tiho da mu govori:
- Slušaj ovamo Bleki, da ti kažem... Ti sada moraš da ideš i nemoj da se plašiš. Ovi ljudi će ti pomoći. U novom domu ćeš biti srećniji, i više te niko nikada neće povrediti! I zapamti, tvoj stari drug te nikada neće zaboraviti!
Pas ga je nepomično gledao u oči i kao da je razumeo svaku reč. Čovek ga je uzeo u naručje, odneo u automobil i poljubio poslednji put. Bleki se nije opirao, seo je u auto, a u očima mu se videla neopisiva tuga...
- Svakoga jutra kad ustanem ja prvo pomislim na ovog psa. Šta je radio prethodne noći i da li me čeka?- rekao je ovaj divni čovek i počeo da plače - Stalno su ga tukli prolaznici pa je baš lepo što će konačno biti na sigurnom...
Čovek je zagrlio Danijelu, obrisao suze i već odlazeći rekao:
- Idem, ne mogu više da izdržim... Hvala deco, mnogo vam hvala... – otišao je na brzinu ne rekavši ni svoje ime.
Neke ljude ne moramo ni da poznajemo, a ipak poželimo da ih zagrlimo...
Foto: Životinje.rs
Izvor: Životinje.rs