Antioksidansi mogu da ubrazaju razvoj tumora?

Antioksidansi zamrzavaju „slobodne radikale“ – molekule koji mogu da naštete ćelijama i u teoriji je ovo dobra stvar.

Međutim, studija objavljena 29. januara u žurnalu „Science Translational Medicine“ sugeriše da to nije cela priča – antioksidansi ipak ne mogu da nas zaštite. Zapravo, u pojedinim slučajevima mogu da nam nanesu zlo.

Istraživači su otkrili da je dodavanje vitamina E u ishranu miševa koji se nalaze u ranim fazama raka pluća „značajno ubrzalo razvoj tumora i smanjilo šanse za preživljavanje“.

„Rast njihovih tumora se ubrzao, postao je znatno agresivniji i ubio je miševe u duplo kraćem vremenskom roku u poređenju sa miševima koji nisu dobili antioksidanse“, stoji u saopštenju istraživača.

Oni su takođe ovo ponovili i sa potpuno drugačijim antioksidansom što ih je navelo na zaključak da nije samo vitamin E problem, već antioksidansi generalno.

Važno je istaći da istraživanje na miševima nije potpuno isto kao i na ljudima i ovi rezultati ne mogu biti bukvalno samo preneti na ljude. Istraživači su videli slične rezultate na ljudskim ćelijama raka u laboratoriji, ali one se ponašaju znatno drugačije nego unutar tela.

Ovo nije prva studija koja sugeriše da antioksidansi možda povećavaju a ne smanjuju rizik od dobijanja raka.

U celini, poslednja istraživanja sugerišu isti zaključak: Antioksidansi su verovatno loši za ljude koji imaju rak ili visok rizik za dobijanje raka.

Autori studije su na miševima pokazali da antioksidansi deaktiviraju protein p53, koji tipično štiti ćelije od opasnosti polomljenog lanca DNK. Polomljeni lanci DNK izazivaju mutacije koje mogu da učine da ćelije rastu van kontrole i počnu da se kreću kroz telo- što predstavlja obeležje raka.

Sudeći po autoru studije, Peru Lindhalu sa Univerziteta Gotenberg, „telo poseduje odbrambeni sistem koji je baziran na proteinu p53 i taj protein može da oseti kada dođe do oštećenja DNK. A kada oseti oštećeni DNK, on može da zaustavi deobu ćelija ili da čak izazove njihovo samouništenje i samim tim može da spreči rast tumora ili razvoj raka.

Međutim, u prisustvu antioksidansa, DNK ćelije je bolje zaštićen i kao rezultat toga, prirodni proces zaštite ćelija nije više pod punom budnošću i postaje lenj što omogućava množenje ćelija sa kancerogenim mutacijama.

Međutim, nije tačno poznato koliko je vitamina E i NAC antioksidansa dato miševima i kako se taj odnos izjednačava sa količinom koju bi konzumirali ljudi. Bolje razumevanje ovih studija i kako se rezultati mogu preneti na ljude kao i nivoi antioksidanasa koji mogu postati potencijalno opasni predstavljaju naredne korake istraživača.

Još jedno ograničenje studije, kako napominju autori, jeste to što je posmatrala samo „uticaj antioksidanasa na progresiju tumora ali ne i njegovo stvaranje ili prevenciju“. Istraživanje je takođe posmatralo samo rak pluća i tako ostavilo pitanje da li antioksidansi mogu da pomognu ljudima koji nemaju visok rizik za dobijanje raka ili ih zaštiti od drugih vrsta raka.

Izvor: B92