Nekontrolisana kupovina je bolest

 Kupiti nešto što, inače, ne možemo sebi da priuštimo, a bez čega smo uvereni da nam je život besmislen, je iskušenje koje je svima poznato. Medjutim, jedna telefonska anketa na uzorku od 2500 Amerikanaca pokazuje da kompulsivna kupovina može da bude i ozbiljan psihički poremećaj.

Za Amerikance, podseća nedeljnik “Tajm”, najintenzivnija sezona šopinga tek predstoji. Veći deo godišnje prodaje na malo od 4 triliona dolara dogodi se uoči i tokom božićnih raznika. Jedna anketirana dama objašnjava zašto je to tako: “Ne radi se nužno o materijalnoj potrebi… Najčešće je reč o zadovoljavanju najčešće neobjašnjive emotivne potrebe”.

Ona je, inače, zapala u ogromne dugove da je morala da proda svoj stan i da potroši svoju ušteđevinu za penziju da bi finansirale svoje nekontrolisane kupovine. “Sve svoje vreme i sav novac spiskala sam na nekontrolisane kupovine zbog čega se kajem i osećam strahovitu krivicu” – vajka se ona.

Jedna studija Univerziteta Stenford ukazuje da pet odsto Amerikanaca pati od ovog poremećaja. Tipičan kompulsivni kupac prikazan u filmovima i televiziji je najčešće žena.

“Trošim 40.000 dolara na cipele i nemam osvoj stan. Zaista ću završiti kao stara žena u novim cipelama”…

“Trošim na šoping 58.000 dolara. Zašto? Ne znam. To je kompulsivno. Ne mogu toga da se oslobodim”…

Ovo su najčešći odgovori žena koje, kad vrag odnese šalu, potraže pomoć psihijatra.

Medjutim i muškarci pate od ovog poremećaja.

“Kada naidjem na dobru cenu ne mogu da odolim”…

“Mogu da provedem sate u kupovini. Obično najveći deo vikenda provedem obilazeći tržne centre i butike”…

Ove izjave muškaraca pokazuju da pripadnici oba pola neretko pate od kompulsivnog šopinga, ocenjuje profesor Lorin Koran sa Stenforda.

“Iznenadilo nas je da su i muškarci podložni kompulsivnom kupovanju isto kao i žene. Radi se o šest odsto žena ali i 5,5 odsto muškaraca što je veoma iznenadjujuće”
ističe profesor Koran.

Ali ima još nekih iznenađenja.

Većina kupaca sa velikim dugovima su mlađe osobe sa nižim prihodima. Istraživai kažu da anksioznost, depresija, dosada ili ljutnja često rezultiraju u kompulsivnom kupovanju. Ljudi obično plaćaju samo minimum duga sa svojih kreditnih kartica. Ekonomisti kažu da je potrošačka zaduženost u Americi dostigla rekordne razmere 2005. godine. Procenjuje se da je, američke porodice prošle godine upotrebile kreditne i debitne kartice u ukupnom iznosu od 160 milijardi dolara.
istovremeno, broj onih koji ne mogu da otplačuju ni minimalne iznose svojih dugova sa kartica dostigao  rekord od pet odsto.

Zbog svega toga eksperti se slažu u jednom: dok potrošačka zaduženost raste, ne plaćaju samo kompulsivni kupci cenu već i nacionalna ekonomija u celini. Istraživači sa Univerziteta Stenford tvrde da obim zaduženosti i razlozi za zaduživanje zaslužuju da budu podrobnije istraženi.
(FoNet)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.