Zauvek tvoja... Zauvek tvoj...
Ona: Zašto ti se dopadam? Zašto me voliš?
On: Ne znam tačan razlog. Ali te stvarno volim...
Ona: Ne možeš čak ni da mi kažeš razlog... Kako onda uopše možeš da mi kažeš da me voliš?
On: Stvarno ne znam razlog, ali mogu da ti dokažem da te volim.
Ona: Da mi dokažeš? Ne! Hoću da mi kažeš razlog! Dečko moje drugarice može da joj kaže zašto je voli, a ti meni ne možeš...
On: Dobro, dobro... Volim te zato što si lepa, imaš lep glas, brižna si, pažljiva, lepo se smeješ...
Devojka je bila veoma zadovoljna njegovim odgovorom. Nažalost, nekoliko dana kasnije imala je saobraćajnu nesreću i pala je u komu.
Muškarac je tada pored nje ostavio pismo u kome je pisalo:
Draga,
Rekao sam ti da te volim zbog toga što imaš lep glas... Možeš li sada da pričaš? Ne! Zato te više ne volim... Rekao sam da te volim jer si pažljiva i brižna. Možeš li sada da pokažeš te svoje osobine? Ne! Zato te više ne volim... Rekao sam da te volim jer imaš lep osmeh... Možeš li sada da se nasmeješ? Ne! Zato te više ne volim...
Ako je ljubavi potreban razlog, kao sada, onda više nema razloga da te volim i dalje.
Da li ljubavi treba razlog? Ne!
Onda te i dalje volim... I za ljubav nije potreban razlog!
Zauvek tvoj!
J.P.