Radimo duže od većine Evropljana, plaćeni smo manje, ali zabušavamo više
Radno vreme
Prema poslednjem istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, njaveći broj zaposlenih u Srbiji na radnom mestu provodi od 40 do 49 sati nedeljno, ali je veliki broj i onih koji su se izjasnili da nedeljno na poslu provode i više od 60 sati. Sa druge strane, njihove kolege iz inostranstva rade nešto kraće. Prema zvaničnoj statistici, od nas manje rade Nemci, Francuzi, Englezi, Skandinavci, Španci i Finci koji dužinu radnog dana dogovaraju kolektivnim ugovorima.
"Zaposleni u državnim preduzećima na poslu provode daleko manje vremena nego oni koji rade kod privatnika. U javnom sektoru je broj bolovanja i dozvoljenih izlazaka sa posla duplo veći nego u privatnom. U državnim ustanovama ne postoji disciplina, svi čine usluge jedni drugima i pokrivaju se", kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, čije istraživanje pokazuje da se u držanim preduzećima posao izbegava ili odlaže, da se na pauzama ostaje znatno duže, a rad se doživljava kao prinuda.
Učinak na radnom mestu
Iako zvanična statistika pokazuje da Srbi po vremenu provedenom na poslu prestižu svoje susede, pa i veliki deo razvijene Evrope, njihova produktivnost i dalje je samo 42 odsto evropskog proseka. I dok zaposleni u privatnim kompanijama, bez obzira na njihovu veličinu, po pogledu produktivnosti mogu da stanu rame uz rame sa zaposlenima u bilo kojoj razvijenoj evropskoj državi, produktivnost u javnom sektoru, koji zapošljava najveći deo radnika u Srbiji, je daleko ispod standrada EU.
"Produktivnost u javnom sektoru velika je samo u najvećim kompanijama, dok je u većini javnih preduzeća očigledna nesrazmera između vremena provedenog na poslu i učinka", objašnjava Rajić.
Ekonomista Goran Nikolić veruje da zaposleni u Srbiji nisu lenji, ali da im za podizanje produktivnosti nedostaju bolja tehnologija, razvijenije tržište i bar približno ista početna pozicija koju imaju preduzeća i firme razvijenijih država.
Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da je glavni problem to što su radnici u Srbiji nemotivisani.
"Da bi bio produktivan, zaposleni mora da oseća da je deo tima, da je cenjen i da ima nadređenog koji zna da organizuje posao. Niko ne ide srećan na posao ako mu je plata ispod proseka ili kasni nedeljama", upozorava Ranka Savić.
Zarade
Sa prosečnom zaradom od 50.000 dinara, Srbija ne može da se meri sa evropskim prosekom koji je bar tri puta veći.
Prosečna zarada iz budžeta je oko 50.000 dinara, dok se u privatnoj službi zarađuje po 35.900 dinara. Rashodi za zaposlene u javnom sektoru veći su od tri odsto BDP, što je oko 900 miliona evra godišnje, i viši su nego u uporedivim državama centralne i istočne Evrope. Iz ovih podataka dolazi se do zaključka da su u Srbiji manje plaćeni oni koji na poslu provode više vremena u efektivnom radu.
Izvor: Blic