Korupcija postoji i van Srbije: U Briselu se bavili korupcijom u EU
Na Zapadu ništa novo - korupcija je živa i zdrava - ali su zato i na Istoku stare priče, bar kad je reč o članicama Evropske unije.
Evropska komisija se, naime, prvi put osmelila da istraži korupciju u zemljama članicama EU, uz zastrašujući podatak da se u džepove potkupljivih Evropljana godišnje odlije bar 120 milijardi evra. Toliki je otprilike budžet EU, čiji se najveći deo potroši na poljoprivredu.
Komesarka za unutrašnje poslove, Šveđanka Sesilija Malmstrem (NA SLICI) požurila je, ipak, da umiri svoje sunarodnike, poručivši preko lista „Geteborgs-posten“ da je Švedska među zemljama s najmanje korupcije.
Najbolji su, izgleda, Britanci: manje od jedan odsto njih očekuje da će platiti mito, pokazalo je istraživanje EK. I na Ostrvu, međutim, narod većinski veruje u raširenost korupcije.
U Hrvatskoj, Češkoj, Litvaniji, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj, međutim, stvari stoje malo drugačije, jer je između 6 i 29 odsto njihovih građana izjavilo da su im za minulih godinu dana tražili mito, ili su oni sami mislili da će morati da „podmažu“ gde treba.
Utvrđeni su i prilično visoki nivoi korupcije u Poljskoj (15 odsto), Slovačkoj (14 odsto) i Mađarskoj (13 procenata), posebno u zdravstvu.
Na osnovu ličnog osećanja i iskustva građana, prema evropskom istraživanju, Francuska spada među zemlje EU s najmanje izraženom korupcijom. Na pitanje da li im je prihvatljivo da nešto daju administraciji ili javnim službama da bi završili neki posao, samo 14 odsto Francuza je odgovorilo pozitivno. U istoj, najnižoj grupi, ispod 16 odsto, nalaze se još samo Švedska (6), Finska (6), Danska (8) i Porgugalija (9 procenata).
Samo jedan odsto ispitanika je izjavio da su od njegove firme u Francuskoj bar jednom tražili ili očekivali mito, što je pet puta manje od evropskog proseka. Uprkos tome, čak 68 odsto Francuza smatra da je korupcija raširena i da u 59 odsto slučajeva predstavlja problem za funkcionisanje preduzeća.
Pitanje korupcije se, ovde, pre svega posmatra kroz funkcionisanje firmi, a ne u individualnom odnosu prema javnim službama. Francuska je prethodnih godina dosta radila na promeni imidža, koji su izazvale neke od afera u političkom životu, kao što su to na primer bile sumnje u finasiranja predizbornih kampanja, svojevremeno s kontraprovizijama pri prodaji francuskih podmornica Pakistanu, ili, ne tako davno, kada su u pitanju privatne donacije najbogatije Francuskinje Lilijan Betankur.
Tri četvrtine anketiranih Evropljana je reklo da je korupcija sveprisutna, a više od polovine smatra da se taj fenomen - širi. Mito podriva poverenje u demokratiju i isisava resurse iz legalne ekonomije, poručila je komesarka Sesilija Malmstrem.
Izvor: Večernje Novosti