Napoleon nije bio nizak, Volt Dizni nije nacrtao Mikija Mausa...
Lista „činjenica“ koje su opštepoznate, a ipak netčne je veoma dugačka, a mi vam predstavljamo najinteresantnije.
Priču o Hamletu smislio je Šekspir
Zaplet priče princu osvetniku koji planira osvetu za ubistvo njegovog kralja oca u središtu je drevne indo-evropske legende.
Oko 1200. godine skandinavski autor Sakso Gramatikus čak je popularizovao priču u radu „Vita Amlethi“ ili „Život Amleta“.
Dok je lik iz Gramatikusove priče princ Danske, Amlet, Šekspirov glavni junak je takođe princ te zemlje, ali se zove Hamlet.
U Gramatikusovoj verziji Amlet takođe lažira ludilo, biva razočaran majčinom brzom udajom za drugog kralja i ubija tajnog špijuna.
Nindže nose potpuno crne kostime
Istini za volju, nije razumno nositi „kostim ubice“ koji je toliko različit od normalne garderobe.
Bez obzira na to koliko dugo treba da se šunjate kroz senke, u jednom trenutku se morate približiti nekom kako biste „izvršili zadatak“, pa nošenje sasvim neobičnog kostima deluje smešno.
Nindža muzej Iga-ryū, drevna škola nindžicua u Japanu, tvrdi da je popularna ideja o tome kako su nindže izgledale „pogrešna slika koju su predočili filmovi i stripovi“.
Nindže koje su vitlale mačevima u tučama smatrane su „najnižim slojem“, a „prave“ su se služili inteligencijom i obično se bavili špijunažom.
Vinsent Van Gog je odsekao sebi uvo
Iako mnogi ljudi misle da je Van Gog odsekao sebi celo uvo, zapravo je reč o samo deliću leve ušne resice.
Štaviše, postoji jasan dokaz da Van Gog to nije učinio sam sebi.
U vreme tog incidenta, umetnik je živeo sa prijateljem, francuskim umetnikom Polom Gogenom sa kim je imao buran i često nasilan odnos.
Zanimljivo je da je delić resice „nestao“ baš posle jedne žučne svađe cimera.
Njihov zvaničan stav bio je da je Van Gog sam odsekao komad uva, ali su to uradili kako se ne bi osramotili u javnosti, naročito pošto je „žrtva“ tvrdila da se ne seća te noći.
Iako je umetnik bio poznat kao mentalno nestabilan, kasnije je pisao svom bratu: „Srećom, Gogen još nije naoružan puškama i drugim opasnim ratnim oružjem“.
Ipak, u celoj priči o njegovom uvu, jedna stvar je istinita, barem prema listu Le Petit Journal. Naime, Van Gog je izgleda tri dana posle tuče zaista poklonio delić resice jednoj prostitutki.
Ajnštajn je bio loš učenik i matematičar
Albert Ajnštajn zapravo je stekao reputaciju lošeg učenika zato što se često sukobljavao s nastavnicima kada je primećivao da se prema njemu postavljaju kao autoriteti.
Njegova majka jednom je napisala pismo Albertovoj baki: „Juče je Albert dobio ocene. Ponovo je najbolji, a njegova knjižica je odlična“.
Osim toga, nikad nije bio loš u matematici, a prema njegovim rečima, „pre petnaestog rođendana, usavršio sam diferencijalni račun i integrale“.
Marija Antoaneta je rekla: „Neka jedu kolače“
Prvi poznati izveštaj o francuskoj kraljici Mariji Antoaneti sadržao je sada poznate reči „Neka jedu kolače“, ali je stigao mnogo godina posle njene smrti. Taj citat mnogi smatraju potpunom izmišljotinom.
Prva osoba koja je raširila tu tvrdnju bio je francuski pisac Alfons Kar koji je citirao glasine.
Zapravo, „Neka jedu kolače“ potiče iz autobiografije Žana Žaka Rusoa „Ispovesti“ i to u pisanju o tome kako je oklevao da uđe u pekaru, zato što nije bio lepo obučen.
„Konačno sam se setio privremene mere jedne velike princeze kojoj je rečeno da seljani nemaju hleba, a koja je na to rekla: ’Neka jedu brioš’“ (vrsta kolača).
Ova knjiga je objavljena kada je Antoaneta bila devojčica, a biograf Džulijet Grej nedavno je napisala da je princeza iz Rusoove priče MarijaTereza, supruga Luja XIV.
Inače, varijacije fraze „neka jedu kolače“ pripisivane su mnogim ženama u istoriji.