Srbija najviše novca troši na zdravstvo u Evropi a ima najgori zdravsteni sistem

Karađinović je istakao da problem našeg zdravstva nisu finansije, jer prema izveštajima Svetske banke Srbija spada u zemlje koje najviše troše na zdravstvo, oko 10,4 posto bruto domećeg proizvoda, a kako kaže, nisu problem ni kapaciteti zdravstvenih ustanova.

"Srbija ima 5,4 bolnička kreveta na 1000 stanovnika, dok na primer Hrvatska koja je daleko ispred nas ima isto toliko. Ispred nas je i Albanija koja ima samo tri bolnička kreveta na isti broj pacijenata i znatno manje novca ulaže u zdravstvo. Kod nas nisu problem resursi već njihovo neefikasno korišćenje", rekao je Karađinović.

Profesorka Dragana Jovanović, koordinatorka NVO "Doktori protiv korupcije" navela je da u Srbiji od malignih bolesti umre čak dve trećine pacijenata, dok u svetu umre jedna trećina obolelih, što je po njoj jasan pokazatelj lošeg zdravstvenog sistema.

"Jedan od razloga visoke stope smrtnosti su duge lista čekanja. U Srbiji oboleli od raka dojke čekaju po šest meseci na zračenje, dok oboleli od raka pluća čekaju čak devet meseci ", istakla je profesorka Jovanović i dodala da je u Albaniji, čiji je zdravstveni sistem do skoro bio lošiji od našeg, čekanje smanjeno na tri nedelje.

Učesnici tribine su podsetili javnost na nerešene afere u srpskom zdravstvu, a koje su po rečima Miroslava Petrovića, predsednika Udruženje za zaštitu prava pacijenata "Pravo na zdravlje" pokazatelj "sistemske korupcije koja je u ovom slučaju jednaka masovnom ubistvu".

"Apelujemo na insitucije Evropske unije da u okviru pregovora o Poglavlju 23. kao uslov daljnjeg napretka uključe zahtev za rešavanje koruptivnih afera u zdravstvu sa teškim posledicama po živote i zdravlje velikog broja građana", kazao je Karađinović i dodao: "Sa rešavanjem ovih afera koje zadiru do Ministarstva zdravalja i koje ukazuju na jasnu spregu između državne uprave i pravosudnih institucija i političara, znamo da će i sve manje afere biti lakše rešene."

Nerešene afere u zdravstvu:

1. Trgovina listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine

2. Trgovina zaposlenih u službi Hitne pomoći Grada Beograda sa pogrebnicama.

3. Slučaj nabavke štetnog kristalizirajućeg rastvora za dijalizu i ugrožavanje života bubrežnih bolesika u bolnici u Kraljevu.

4. Slučaj sumnje u nebezbednu krv Nacionalne službe za transfuziju krvi zbog neuspešne reorganizacije i zloupotrebe sredstava Evriopske unije.

5. Slučaj zloupotrebe sredstava EIB, WHO i WB na Institutu za imunologiju i virusologiju Torlak sa obustavom proizvodnje vakcina protiv gripa i dečije paralize.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.