Godišnje u Srbiji od šuge oboli 4.000 do 5.500 ljudi
Grgić objašnjava da je pet epidemija bilo u kolektivnim smeštajima i ustanovama socijalnog staranja i dve porodične epidemije u romskoj populaciji.
"Norveška šuga", nastavlja ona, prvi put je dijagnostikovana u Norveškoj i zove se još i "krastava šuga", jer je praćena pojavom krasta.
"Na koži se javljaju kraste u kojima se nalazi veliki broj samog uzročnika šuge. Takav oblik šuge se javlja kod osoba koje imaju oslabljen imuni sistem, najčešće zbog nekog postojećeg oboljenja koje mu ruši imuni sistem", pojašnjava Grgić.
Ona dodaje da pacijente kod kojih se dijagnostikuje to oboljenje treba izolovati, a osobe koje dolaze u kontakt sa njima moraju biti maksimalno zaštićene. Preporučuje se da nose rukavice, jer se bolest prenosi dodirom.
Inkubacija kod "norveške šuge" traje dugo, četiri do šest nedelja i lakše se prenosi jer se na površini kože nalazi više uzročnika zaraze.
"Najvažnije je da se simptomi šuge prepozanaju na vreme i da se počne sa terapijom. Kad se počne sa terapijom obolele osobe već u roku od dan, dva ne bi trebala da bude zarazna za svoju okolinu", naglasila je Grgić.
Ona dodaje da lečenje bolesti obično traje nedelju do deset dana i da je preporuka da se leče svi članovi porodice obolelog.
Izvor: Beta