Rečnik muškog žargona

„Gajba“ nam je možda zajednička, ali teško da se može pronaći još mnogo popularnih žargonskih pojmova koje podjednako koriste i muškarci i žene. Jezik, posebno u svojoj „iskvarenoj“ formi, pokazuje razlike među polovima koje nisu stvar dogovora, arbitraže, već je to jednostavno tako. Ima reči koje su bogom dane da naglase koncept muškosti, posebno kad se na njemu insistira, dok neke ostavljaju utisak kao da su „komponovane“ za ženska usta.

Na sreću, prekomerna upotreba žargona vremenom se prerasta. To ne znači da već u kasnim tridesetim počinjemo da govorimo latiniziranim jezikom, „dobacujući” se citatima i frazama u stihu, ali isto tako teško da ćemo devojku mlađeg brata osloviti sa „cupi“.

Pubertetlija, koliko god vam se činilo da vam je neophodan prevodilac da bi vaš razgovor na nešto ličio, može biti simpatičan zbog samozadovoljnog naglašavanja pripadnosti određenoj supkulturi ili okruženju. Ta stvar je generacijska i, kao takva, deo paketa „mladost-ludost“. Sredovečni čovek, makar bio i cepač karata na vratima bioskopa (staromodan primer iz analognih vremena, znam) kome je svaka druga „treba“, svaka treća „cava“, a svaka peta „odron“, nije neko koga ćeš uzeti za kuma ili starog svata. Ipak, postoje žargonizmi koji ne zastarevaju, tako da se i adolescenti, kad god imaju priliku, i četrdesetogodišnjaci, kad „odsluže“ radnu nedelju i dočepaju se vikenda, podjednako „odvaljuju“, „izuvaju“ i „leše“. Sve su to žargonski izrazi za prekomernu konzumaciju alkohola, a činjenica da ih u našem jeziku trenutno ima preko pedeset veoma je indikativna. Žargon je, inače, ilustrativan sa mnogo aspekata i ko ume da „čita“ govor drugih, mnogo toga će mu se reći samo. Od ličnog, stvarnog ili željenog stila, pripadnosti određenom miljeu, koeficijenta inteligencije, psiholoških karakteristika, obrazovanja...

Budući da je reč o najnestalnijoj jezičkoj kategoriji na čije konstantne promene utiču njeni anonimni autori, svaki eventualni rečnik ove vrste je zahvalan, ali uzaludan poduhvat jer možda baš u ovom trenutku, na hipsterskoj žurki ili u blokovskoj teretani, nastaje novi žargonski izraz, dovoljno upečatljiv i originalan da bi, prenošenjem od usta do usta,već sutra postao obavezan sastojak razgovornog jezika. To mu, naravno, ne garantuje dugovečnost. Pozabavimo se originalnim tumačenjima najfrekventnijih žargonizama.

Brat(e) – Koristi se do te mere da može da hipnotiše preosetljivog sagovornika. Na sreću, većina je postala imuna. Kao što se za domaću tabloidnu baruštinu kao izgovor navodi da „sve to ima i na Zapadu“, izvesno olakšanje stvara činjenica da se i u engleskom, najdominantnijem jeziku na svetu, „brother“, najčešće u skraćenici „bro“, upotrebljava sa istim značenjem i u istoj meri. Na domaćem terenu to je urodilo čitavom porodicom izvedenica, pa metastazirani niz zvuči otrilike ovako – brate, bate, tebra, tebrice, batice, bratori, braćala. Od Zemuna do Belih voda. Ne podleže generacijskom raslojavanju, što znači da ga koriste muškarci svih generacija. Razlike su u učestalosti, varijacijama i kombinaciji s drugim rečima. I ženama se omakne. Kad pričaju s muškarcima, naravno. Uglavnom.

Gajba – Životni prostor u interpretaciji mlađih generacija, što znači da podrazumeva prisustvo nepoželjnih – mama, tata. U slučaju ekstremnog baksuzluka provuče se i poneka baba. Najzanimljiviji u dativu tipa „Ajmo gajbi!“ Ne signalizira ništa u vezi sa vrstom i uređenjem stambenog objekta, tako da može da se odnosi i na brlog tri sa tri i na renovirano zdanje iz perioda secesije. Pejorativan prizvuk potiče od toga što na „gajbi“ nikad nisi sam, ali u međuvremenu se toliko odomaćio da obuhvata i takve slučajeve. Stariji muškarci koji će sve do penzije rmbati(!) ne bi li otplatili kredit za svoju „gajbu“ izbegavaju ovu reč.

Oduzeti se i srodna familija reči – Već pomenuta nacionalna disciplina svoj privilegovani status potvrđuje nizom glagola – izuti se, ucirkati, nacirkati, nacuclati, nacugati, našljokati, olešiti, overiti, patosirati, komirati, uroljati, havarisati, betonirati, demolirati. Upućuje na horizontalu i neodgovaranje za sopstvene postupke. Estetika tipa – neprijatna. Fraza u trendu: „Oduzeli se ko vozačke“ nema šanse da izađe iz upotrebe. Naprotiv, izvesno je štampanje mini-rečnika samo za ovaj glagol i njegove žargonske sinonime. Devojke izbegavaju „šljokanje“, „izuvanje“ i „cuclanje“, ali iz nepoznatih razloga vole „betoniranje.“

Bezbanak – To je „brat“ raspoložen za „cirkanje“, ali bez para.

Cava – „Treba“, „cava“, „čka“ i „cupi“ su manje laskavi sinonimi za ono što je nekada prosto i jednostavno bila „riba“. Uz „ribu“ ranije nije bilo potrebno dodavati „dobra“ jer da to nije, ne bi ni bila „riba“. Ma koliko „treba“ ili „cava“ delovalo neprijatno, treba se setiti da postoji i „odron“. „Gabor“ je u laganoj defanzivi pred „odronom“, koji je zbog zvučnosti brzo postao žargonski hit. Fer je što važi i za muškarce. „Čka“ i „cupi“ su valjda komplimenti.

Likuša – Nepoznata osoba ženskog pola koja se, ničim izazvana, pojavljuje u nekoj epizodnoj situaciji. Bez seksualnih konotacija.

Kurton – Beskarakteran čovek, prevrtljivac, ranije se odazivao na „mućak“. Veza između higijenske gumice i lošeg karaktera ostaje u redu večitih misterija. Netrpeljivost koju izazivaju je jedino što ih spaja.

Žargon iz epohe socijalizma

Stalne promene u žargonu, koje nema razloga nazvati evolucijom, pokazuju i nekada popularni izrazi ove vrste. Kao i druge leksičke klase reči (arhaizmi, istoricizmi, neologizmi) i žargonizmi, samo bržim tempom, odlaze u zaborav.

Budža – Šef, direktor, uticajan čovek, onaj koji se pita. Izdvaja se zaradom i statusom. Kasnije „glavonja“, pa „mudonja“, a kako smo bliži našem vremenu, – „kontroverzni biznismen“ i „tajkun“.

Sojka – Zgodna žena slobodnijeg ponašanja. Hard verzija – „radodajka“.

Ženska – Dopadljiva, slobodna devojka.

Aps, apsana – Zatvor koji, od sloma socijalizma naovamo, postaje posebno zanimljiva institucija. S vremenom „bajbok“, pa „mardelj“.

Zapaliti – Otići, iseliti se, napustiti zemlju.

Otkinuti – Oduševiti se nečim, biti fasciniran. Kasnije „odlepiti“, „fijuknuti“.

M.Nikolić