Indija: Kuvar 12 godina hrani beskućnike

On pomaže ljudima bez porodice, beskućnicima, ali i starijima koji više nisu u mogućnosti da se brinu sami o sebi.

Još 2002. godine mladi Krišnan je bio uspešan kuvar, koji je radio u restoranu prestižnog hotela "Taj Hotel" i koji je dobio posao u jednom vrhunskom restoranu u Švajcarskoj, gde se spremao da preseli. Međutim, neposredno pre odlaska u Evropu otišao je u posetu roditeljima u Madurai, gde je vidio nešto što mu je promenilo život iz korena.

"Video sam starog čoveka koji jede iz smeća. To me dirnulo, osetio sam duševni bol. Mislim da je to stanje šoka trajalo nekoliko minuta. A, onda sam tom starom čoveku ponudio obrok i odlučio da je to nešto čime želim da se bavim do kraja života"
, priseća se Krišnan.

Iako pripada višoj indijskoj kasti i iako ga je čekao put u Evropu, gde je trebalo da živi u izobilju, Krišnan se odrekao svega toga i svoj život posvetio beskućnicima. Pod utiskom scene koju je video u Maduraiju, dao je otkaz na poslu i shvatio da njegova sudbina nije da priprema luksuzna jela, već da kuva onima kojima je to najpotrebnije - siromašnima.

"Tog dana sam se zapitao šta ja to zapravo radim? U mom hotelu se prodavala porcija pirinča za deset dolara i to ljudima koji imaju da jedu, a koji u taj restoran dolaze iz zabave, da se opuste. Oni nisu niti će ikada biti gladni. Sećam se da bi pojeli pola porcije i ostavili ostatak na tanjiru, jer nisu ni bili gladni. Tada sam shvatio da više ne želim da radim za takve ljude, da postoje ljudi kojima je moje kuvanje daleko potrebnije", priča Krišnan.

On je već sledeće, 2003. godine osnovao "Akshaya Trust", neprofitnu organizaciju, čiji naziv u prevodu znači "stalan, koji ne nestaje", što bi trebalo da simoblizuje da ljudsko saosećanje ne treba nikada da nestane, da treba da saosećamo s onima koji nemaju.

Njegov uobičajeni dan počinje u četiri sata ujutro, nakon čega sa svojim timom ide kombijem s hranom i usput hrani sve beskućnike na koje naiđe. Obroci koje priprema sastoje se od jednostavnog vegetarijanskog jela koje Krišnan skuva, spakuje, a zatim razvozi svojim "klijentima".

Dnevno obično podeli oko 400 obroka. Iako su nekada uslovi nepodnošljivi, poput temperatura preko 40 stepeni, to ga ne sprečava da svaki dan deli hranu.

Nekada nailazi na duševne bolesnike, koji ga u svojoj paranoji napadaju, ali to ga ne odbija, već ga samo dodatno ohrabruje da nastavi sa svojom misijom.

"Panika, patnja, glad... Sve to tera mene i moj tim da svaki dan odlazimo na teren i hranimo gladn
e.
Zapravo, svu svoju energiju i dobijam od tih ljudi. Na neki način, kada im poslužim obrok, kao da dotaknem njihovu dušu. Imam osećaj da svaki dan spasim bar jedan život", kaže Krišnan.

Osim hrane, on uvek sa sobom nosi i češalj i makaze, kako bi s vremena na vreme i ošišao svoje "klijente" i na neki način im podigao samopouzdanje.

Spremanje 400 obroka dnevno dosta košta. Donacije koje dobije dovoljne su za samo 22 dana u mesecu, a ostatak pokriva sam tako što iznajmljuje vilu koja mu je ostala u nasledstvu. S obzirom na tolike izdatke, njemu ne ostaje bukvalno ništa, ali srećom, roditelji su tu da mu pomognu.

"Moji roditelji su izdvojili ogroman novac za moje obrazovanje. Međutim, kada sam jedan dan odveo majku da vidi šta radim, ona mi je sama rekla: 'Ti hrani te ljude, a ja ću hraniti tebe. Moram priznati da ja bukvalno živim za 'Akshayu', a roditelji žive za mene, tako da je to jedan uzajamni odnos"
, priča Krišnan.

Njegova majka Narajanan Lakšmi kaže da je u početku mislila da su to sve prosjaci, duševni bolesnici.

"Međutim, ubrzo sam shvatila da to i nije baš tako. Videla sam da tu ima dosta ljudi kojima je sreća okrenula leđa. Moj sin me dosta toga naučio o ljudskoj patnji. Često me pitaju kako sam odgojila takvog sina, heroja, a ja im odgovorim da je zadnjih godina zapravo on mene naučio svemu što danas znam", kaže Krišnanova majka.

Izvor: Novi magazin
Foto: Morguefile

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.