TAKO JE LAKO: Dodirima do poverenja i novca

Mnogi psiholozi tvrde da su ljudi ’programirani’ da osete bliskost kada ih neko dodirne. Čak i osoba koja inicira dodir oseća bliskost i povezanost. Dodirivanje ima veliku moć, pa čak iako traje sekundu ili manje. Ako biste osobu koju ni ne poznajete dodirnuli samo na delić sekunde, iako ste stranci, oboje biste osetili vrstu privrženosti, bliskosti, topline i ljubaznosti. A, ta osoba bi na sve to imala i osećaj da je u prijateljski nastrojenom okruženju. Dodir je, dakle, komunikacija bez reči koju treba praktikovati.

Interesantna su istraživanja koja tvrde da takvi kratki, kao slučajni dodir donose i novac. Carol Kinsey Goman, stručnjak za neverbalnu komunikaciju, uvek savetuje fizički kontakt i to, na primer, u restoranima. Dokazano je da će konobar koji je u trenutku kada vraća kusur i pri tom gosta dodirne po ramenu ili po šaci dobiti veću napojnicu za čak 20 odsto od uobičajene. Nije slučajno što u velikim supermarketima postoje promocije i posebna ponuda hrane gde promoteri ovlaš dodiruju kupce koji se potom sigurno odlučuju da probaju promotivne zalogaje. Inače kupci veoma pozirivno ocenjuju prodavnice gde su doživeli dodire od prodavaca, pa makar ovlaš, ’kao slučajno’. Psiholozi su pratili i košarkaše – timovi čiji se igrači više i češće grle, rukuju i tapšu beleže veći broj pobeda, bolje sarađuju i više se druže.

Ali, kad smo kod posla i radnog mesta iskustvo Carol Kinsey Goman je da je takva taktilna komunikacija gotovo pa zabranjena. „Na žalost, među poslovnim ljudima u severnoj Americi, Velikoj Britaniji i Australiji, dodir je zabranjen. To se ne radi. Ljudi se gotovo izmiču da ne bi došlo do kontakta. Kakav je to apsurd – toliko koristi od ljudskog dodira, a zabranjen je!“. Za razliku od ovih delova sveta, latinska Amerika veoma neguje dodirivanje. Kisey Goman piše:“Moja konferencija u Venecueli me je ostavila bez teksta. Poslovni partneri su me dočekali brže-bolje se rukujući, a zatim su me izgrlili i ljubili u obraz. Dok smo se vozili kolima do hotela i pravili raspored dešavanja, nekoliko puta sam osetila dodire po rukama i šakama. Priznajem da sam oko sebe osećala prijateljstvo i izuzetnu dobrodošlicu“.

Kisey Goman otkriva i trik koji koriste veliki predavači – ako žele da im publika veruje i da ih pažljivo sluša, prošetaju do slušaoca i nekoliko njih dodirnu po nadlaktici. Pažnja im je osigurana, a i ostaviće utisak čoveka od poverenja. Inače, po rečima Kisey Goman, lažov vas nikada neće dodirnuti dok izgovara laži!

„Naravno da ne zagovaram dodirivanje koje se u savremenom poslovnom svetu ipak svodi pod ’nepristojno’, ali, volela bih da svako ima na umu koliko je značajno kada ljudi osete tuđu ruku na svom ramenu, na podlaktici, u svojoj ruci. Taj mali, naizgled beznačajan potez, govori o podršci, prijateljstvu, prisnosti, poverenju, simpatiji, dogovoru, zahvalnosti i onoj osnovnoj ljudskoj toplini, a to su sve temelji dobrog posla, zar ne?“,kaže psiholog Kisey Goman.

Izvor: bizlife

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.