Jako policijsko obezbeđenje i kontramiting na skupu podrške protestima u BiH

"Stop represiji", "Jedna ljubav za radničku BiH", "Podrška narodu BiH", "Dole kapitalizam i privatizacija" neke su od parola na skupu.

S druge strane, razdvojeni policijom okupilo se dvadesetak protivnika koji su uzvikivali "Živeo Ratko Mladić".

Učesnici skupa podrške su u nekoliko navrata intervenisali udaljavajući one koji su dobacivali neadekvatne parole. Dosta je i onih koji se ne slažu s protestom te se nepristojnim rečnikom obraćaju učesnicima skupa.

Novinari i policija

Iako je na skupu svega nekoliko desetina demonstranata, prate ih brojne novinarske ekipe i jako policijsko obezbeđenje.

Među građanima je bilo mnogo nezadovoljnih.

"Hoću platu koju sam zaradio, mamu vam j....", bio je glasan jedan od učesnika skupa.

Aleksandar Mirkov (35), grafički dizajner i električar iz Beograd na skup je došao jer već 17 godina radi bez dana radnog staža, a vrlo često i bez plate.

"U medijima nema radničkih prava. Došao sam da izrazim protest, mada bojim se da ovaj skup ne može da učini ništa jer je kordon policije okrenut od nas ka spolja, kao da druge brane od nas. Došli smo u stanje apsurda", kaže revoltirani Mirkov.

Maja Krek, sociolog iz Beograda došla je na skup da bi pružila podršku radničkom buntu u BiH.

Ona nije bila iznenađena grupom koja je pokušavala da isprovocira skup jer su im je i na Fajsbuk grupi upućivane brojne pretnje.

Protest organizuju građani koji su se okupili na grupi na Fejsbuku pod nazivom “Podrška narodu Tuzle iz Srbije”.

U pisanom saopštenju dostavljenom medijima, navodi se da protesti u BiH na dramatičan način postavljaju pitanja koja se ućutkavaju godinama.

“Njihova spontanost, orijentacija na socijalne i ekonomske probleme i, istovremeno, jasna težnja da se distanciraju od nacionalnih i verskih sukoba, kao i od svih postojećih političkih partija pružaju po prvi put prostor mladim i uglavnom nezaposlenim ljudima da uzmu aktivno učešće u političkom životu,” stoji u saopštenju.

Dodaje se da je Tuzla podigla svoj glas i započela borbu za socijalna prava i prevazilaženje podela.

“Najbolja solidarnost koju možemo da pružimo jeste da se i sami organizujemo i konačno na dnevni red postavimo pitanja dvodecenijske pljačke narodnog bogatstva putem ratova i privatizacija”, navodi se u saopštenju.


Blic

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.