Šešelj se vraća pre izbora?
Po istom principu, petočlano žalbeno veće je prošle godine u rekordnom roku, uoči izricanja prvostepene presude, usvojilo Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa.
Član pravnog tima odbrane lidera radikala, koji će na ovim izborima pokušati da se vrate u Skupštinu Srbije, Dejan Mirović kaže da ne treba povezivati izbore i Šešeljev povratak, ali da nema dileme da je za njegovo oslobađanje sasvim dovoljna činjenica što će se za desetak dana navršiti punih 12 godina koliko je zatvoren u Hagu.
Zahtev lidera srpskih radikala i protivargumente optužbe će, po odluci zamenika predsednika Haškog tribunala Karmela Ađusa, razmotriti Žalbeno veće u sastavu: Kristof Fluge, Vilijam Husein Sekule, Arlete Ramaroson, Kalida Rašid Kan i Kofi Afande.
S druge strane, sagovornici "Vesti", advokati koji su u Haškom tribunalu učestvovali u više procesa protiv Srba, tvrde da zaista postoji dovoljno argumenata da se Šešelj ubrzo nađe u Srbiji. Tomislav Višnjić kaže da je najozbiljniji argument to što su prošli svi razumni rokovi za pravično i fer suđenje.
Šešelj se na tu odluku žalio tražeći obustavu postupka i hitno puštanje na slobodu ili, alternativno, da proces sa novim sudijom krene ispočetka.
U svom zahtevu on je naveo da je predugo u pritvoru i da je proces protiv njega često bio "bespotrebno odlagan".
"Međutim, veliko je pitanje da li Haški tribunal to želi da prizna ili ne, jer su bez sumnje upali u ćorsokak iz koga ne znaju kako da izađu. Uostalom, u procesu protiv Šešelja učinjen je i čitav niz veoma ozbiljnih pravnih pogrešaka, što daje pravnu osnovu i snagu da se usvoji njegov zahtev", ističe Višnjić.
Borivoje Borović smatra da je potpuno nerealno očekivati da se Šešelju obustavi proces, ali da je veoma izvesno da ga privremeno puste na slobodu.
Takvu odluku čak i ne mora da donese kompletno Žalbeno veće, ali je problem što ne postoji rok u kome bi oni trebalo da se izjasne. Ostaje pitanje da li će se rukovoditi pravnim ili političkim razlozima i na koji način će želeti da opravdaju toliko zadržavanje u pritvoru.
Za Ljubišu Živadinovića to je najmanje sporan detalj, jer će Haški tribunal učiniti sve da Šešelj na kraju ipak bude osuđen kako bi se opravdalo skoro 12 godina provedenih u zatvoru.
"Na prvoj godini pravnog fakulteta se uči da nema krivice u javnim istupima ili političkim manifestima koji nemaju konkretne posledice. Ukoliko bi Šešelj bio kriv za svoje govore, onda bi to značilo da ćemo ubuduće na optuženičkim klupama gledati predsednike država, a pre svega SAD ili Velike Britanije", naglašava
Živadinović. On dodaje da oslobađanju Šešelja ide u prilog i činjenica da će neko te haške sudije i tužioce za pet ili deset godina pitati kako su mogli da dozvole da im neko tolike godine leži u zatvoru bez ikakve presude.
Toma Fila ne isključuje mogućnost i da bi Žalbeno veće moglo da opere ruke tako što bi Šešelja pustilo na slobodu iz "zdravstvenih razloga".
"Formalno pravno, zdravstveni status optuženog u ovakvim odlukama ne igra nikakvu ulogu, ali ne bi me iznenadilo da Šešelja puste na lečenje u Srbiju kako bi videli šta će uopšte biti sa njim. Ali, imajte na umu da je u ovom sudu apsolutno sve moguće, pa čak i da se donesu dve potpuno suprotne presude, poput one generalima Momčilu Perišiću i Vladimiru Lazareviću", kaže Fila. On isključuje mogućnost da bi eventualno odbijanje Šešeljevog zahteva imalo ikakve veze sa vanrednim izborima u Srbiji.
"Pa Šešelj se sve ove godine bavio politikom. Pri tom, nakon potpisivanja briselskog sporazuma on više ne može da predstavlja nikakvu smetnju ili opasnost", zaključuje Fila.