Vrhunac istraživačkog novinarstva - proglasite ljude pedofilima
Teleprompter je takozvani eksperiment sproveo tako što je otvorio lažni Fejsbuk profil šesnaestogodišnjakinje po imenu Mima Milica, koja traži "starije prijatelje" jer su joj vršnjaci previše nezreli. Profil se pokazao kao dobar mamac za otkrivanje pedofila jer se na njega „upecalo“ nekoliko „starijih muškaraca“ koji su ovoj virtuelnoj tinejdžerki u prepiskama detaljno objasnili kako bi da je razdeviče.
Celokupni četovi sa svim sočnim detaljima su zatim objavljeni na sajtu Telepromptera nakon čega su mnogi drugi mediji požurili da vest rastrube. Zahvaljujući tome sad svi znaju da su Milan, Mijat i Mirko ogavni pedofili od kojih svaki roditelj mora da čuva svoje dete, a kako bi ih svi lako prepoznali na ulici, prikazane su i „njihove“ fotografije na kojima su im oči prekrivene crnom trakicom, dovoljno tankom da se lice dobro memoriše.
Svi kojima je ta trakica zasmetala, mogli su preko imena na profilima te ljude da potraže na Fejsbuku i tamo jasno vide i lice maloletne devojčice koja se nalazi na fotografiji jednog od njih.
Novinari koji su ovaj tekst pisali, ali i oni koji su ga preneli, trebalo bi da budu svesni kako su ljude na tim fotografijama, kao i njihove porodice, žigosali za svagda a da pre toga nisu proverili ko su oni zaista.
Da li se ti ljudi koji su virtuelnoj Milici slali fotografije svojih polnih organa i detaljno joj objasnili „šta bi da joj rade“, zaista zovu Milan, Mijat i Mirko i da li njihov stvarni izgled odgovara fotografijama na Fejsbuku? Za te informacije smo ostali uskraćeni.
Da je autorima teksta nešto iz podsvesti šaputalo kako je to ipak trebalo da urade vidi se po napomeni: "Fotografije cenzurišemo jer nismo sigurni da li su njihove prave fotografije ili su ih ukrali sa tuđih profila, ali redakcija poseduje originale". Ali na tom šapatu se sve i završilo, a ni cenzura nije istinski urađena.
Verovatno da bi ceo poduhvat novinarske istrage delovao ozbiljnije, ovo nije jedina napomena u kojoj nas autor obaveštava o svom trudu. Naime, slatkoj Milici se obratio i jedan „muškarac“ sa profilnim imenom Radikal Srpski, koji joj se poverio da je šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Kraljeva. Redakcija Teleportera je uz opis ove osobe napomenula kako pre objavljivanja teksta nisu uspeli da dokažu da Srpska radikalna stranka ima mandate u Skupštini Kraljeva.
Vrlo čudno da tako nešto jednom ozbiljnom novinaru nije pošlo za rukom, pošto je za to bilo dovoljno da se ode na zvanični sajt Kraljeva i pročita spisak izbornih lista koje imaju mandat u skupštini tog grada.
Iskreno, pre nego što sam se latila pisanja ovog teksta, zapitala sam se prvo da li je ovaj novinarski lov na pedofile otišao dovoljno daleko da bi mogao se podvede pod kršenje novinarskog kodeksa. Da ne bih sama donosila sud pitala sam nekog ko je za to daleko kompetentniji od mene.
"Po mom ličnom mišljenju ovde je pređena granica. Milim da je u pitanju dobra namera da to bude istraživački tekst ali da je otišla u totalni amaterizam. Navode se ljudi bez ikakvih dokaza da su to oni i objavljuju se fotografije, sa kojih ih mogu lako prepoznati, bez dokaza da se zaista radi o ljudima koji su u to umešani", rekao mi je Petar Jeremić, potpredsednik Saveta za štampu, naravno u svoje ime, jer se zvanična odluka Saveta za štampu donosi tek ako neko ovom telu podnese žalbu - što bi i moglo da se dogodi.
Petar mi je u razgovoru skrenuo pažnju na još jednu bitnu stvar.
"Šta god ja lično mislio o tome, činjenica je da seksualni odnosi sa osobama starijim od 14 godina, ako su na dobrovoljnoj osnovi, nisu zakonski kažnjivi", napomenu je.
Dakle, ove ljude, čak i da jesu imenom, prezimenom i likom isto što i na Fejsbuku, zakon ne prepoznaje kao pedofile. Ali to nije bitno, bitno je da ih javnost sad kao takve prepoznaje!
Nego, cela ova priča mi daje dobru ideju da se osvetim onom mom groznom bivšem dečku koji me je tako hladnokrvno šutnuo. Napravim profil sa njegovim imenom i prezimenom, stavim njegovu fotografiju i počnem da seksualno uznemiravam devojčice! Onda napravim print screen četova i počnem da ih šaljem medijima!
Verujem da će mediji biti oduševljeni što je neko sproveo „istraživanje“ umesto njih pa mogu samo da urade copy-paste i evo klika, šera, komentara… Do mene sigurno niko neće ni pokušati da stigne, a moj bivši će za celu priču čuti već od nekog prijatelja koji će mu vest okačiti na wall ili poslati u inbox (zavisi koliko mu je dobar prijatelj).
Nije nemoguće da se stvarnom Milanu, Mijatu ili Mirku desila slična stvar, ili možda svoj trojici.
Eto sadašnjosti i budućnosti našeg novinarstva? Obmanjivanje ljudi zarad površnih zaključaka i neproverenih informacija na osnovu kojih se može napisati tekst na koji će se kliktati, koji će se komentarisati i šerovati bez i malo obzira prema istini i ljudima kojima se možda na taj način uništava život.
Pozivam novinarska udruženja da reaguju, ne samo sad nego što češće i što oštrije, jer je ovaj slučaj daleko od usamljenog. Kolege koje nikad nisu čitale ili koje su zaboravile šta tamo piše, molim da odmah kliknu na Kodeks novinara Srbije.