Divlje pčele i jagode: Srpski recept za Ginisa

Među zasadima jagode: Dejan Jovanović pokazuje stanište pčela samica u običnoj trsci

Da dođu do plodova od četvrt kilograma pomažu im - obične divlje pčele.
- Nisu one baš divlje, mi ih gajimo - otkriva deo tajne inženjer u penziji Dragoslav Jovanović.

Kada su mu konstatovali tumor na plućima, 2000. godine usledili su operacija, potom i penzija. Lekari su mu savetovali da se ne predaje nego da nađe zanimaciju. Odlučio se za gajenje voća.

- Morao sam da mirujem, pa sam čitao sve što nađem, i na internetu video tekst kako na Mauricijusu gaje jagode na spratove. Krenuo sam da odmah projektujem sistem navodnjavanja - priča Dragoslav kako je sve počelo.

Jagode teške kao jabuke

Priznaje, ipak, da je prelomni momenat bio kada je 2009. upoznao profesora Ljubišu Stanisavljevića sa Instituta za zoologiju. Od njega je saznao za pčele samice, znane kao osmije, koje oprašuju kruške. Kad mogu kruške što ne bi mogle i jagode, pomislio je.

- Ove pčele niko drugi u Evropi ne proizvodi, niti ih ima. Uoči bombardovanja, to sam kasnije čuo, hteli su Amerikanci da ih kupuju od nas, da oprašuju bademe, ali je bilo šta je bilo, pa su uzeli od Japanaca - objašnjava.

Mlađi Jovanović, sin Dejan, kome su struka računari, takođe se uključio u posao.

- Prednost pčela samica je što ne biraju. Domaće, medonosne, dođu do cveta, pa ako je gorak - samo se okrenu! - upoznaje nas Dejan sa vrlinama njihovih pčela, otvarajući trsku u kojoj su zapatili budućeg pomagača. Probuđena u nedoba, pčela se malo promeškoljila, ali je ubrzo poletela i, zaista ne birajući, sletela na prvi cvet koji joj je bio u vidokrugu - maslačak.

- Kada smo ubrali te dve najveće jagode nismo znali za Ginisov podatak. Stavili smo ih na vagu, pokazala 355 grama. Posle izmerimo manju - 210 grama. Veću su deca pojela i naša i komšijska, sekli je nožem kao tortu - priča Dejan.


Izvor:
Blic

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.