Hag stavio embargo na iskaze svedoka u sporu Srbija-Hrvatska o genocidu

Hrvatska i Srbija, jedna protiv druge, podnele su najvišem sudu Ujedinjenih nacija tužbe za genocid tokom rata u Hrvatskoj, 1991-95. Iskazi i unakrsno ispitivanje svedoka i veštaka dve strane zakazani su u haškoj Palati mira za 4. i 5. mart.

Sud je zabranu njihovog objavljivanja do kraja rasprave obrazložio neophodnošću da €œ"pravda i uzimanje dokaza budu temeljno sprovedeni"€, kao i da se svedocima "omogući da iskaze daju nezavisno"€.

Izveštačima je dozvoljeno da prate iskaze svedoka, ali će o njima javnost moći da obaveste tek 1. aprila.

Identitet i broj svedoka, sud i obe strane nisu saopštili. U prvoj nedelji rasprave, koja počinje 3. marta, Međunarodni sud pravde saslušaće argumente Hrvatske, kao i svedoke obe strane.

Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba.

Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.

Hrvatska je tužbu, zbog navodnog genocida, protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Foto: bktvnews.com - Prt Sc
Odlazak Srba iz Hrvatske posle operacije, avgust 1995.

Veliki broj gradjana Hrvatske je, navodi se tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine. U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.

Srbija kontratužbom traži i da Hrvatska "plati puno obeštećenje" Srbima iz Kninske krajine za "sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida", kao i da "uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak" članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.

Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja", koji se slave 5. avgusta, "na dan trijumfa genocidne operacije Oluja".

Foto: Beta
posle rata brojni dokazi zločina pronalaženi su u masovnim grobnicama

Glavni pravni zastupnik Srbije u ovom procesu je Saša Obradović, a članovi tima su: profesor Vilijam Šabas (William Shabass), jedan od najvećih pravnih autoriteta za pitanje genocida; nemački pravni Anderas Cimerman (Zimmerman), koji je učestvovao i u sporovima Srbije sa BiH i Kosovom; britanski advokat Vejn Džordaš (Wayne Jordash), koji je pred Haškim tribunalom branio Jovicu Stanišića i beogradski advokat Novak Lukić, bivši branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina.

Hrvatsku će zastupati profesorka medjunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić-Grotić; pomoćnica ministra spoljnih poslova Andrea Metelko-Zgombić, uz ugledne britanske pravnike Džejmsa Kroforda (James Crawford), Filipa Sendsa (Phillippe Sands) i Kira Starmera (Kier). Član hrvatskog tima biće i američki advokat Luka Mišetić, koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Anta Gotovinu.

Pored predsednika Petra Tomke iz Slovačke i potpredsednika Bernarda Sepulvede-Amora iz Meksika, o sporu Hrvatske i Srbije odlučivaće još i sudije:

Hisaši Ovada (Hisashi Owada) iz Japana; Roni Abraham (Ronny) iz Francuske; Kenet Kit (Kenneth Keith) sa Novog Zelanda; Mohamed Benuna (Bennouna) iz Maroka; Leonid Skotnikov iz Rusije; Antonio Trindade iz Brazila; Abdulkavi Ahmed Jusuf (Abdulqawi Ahmed Yusuf) iz Somalije; Kristofer Grinvud (Christopher Greenwood) iz Velike Britanije; Džoan Donohju (Joan E. Donoghue) iz SAD; Đordjo Gaja (Giorgio Gaja) iz Italije; Džulija Sebutinde (Julia Sebutinde) iz Ugande i Su Handjin (Xue Hanqin) iz Kine.


Blic

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.