SAD: 6.000 Rusa kontroliše Krim

Američki zvaničnici su novinarima preneli i da postoje “etnički sukobi na istoku Ukrajine” i da se sa posebnom zabrinutošću prati situacija u Harkovu.

Objavljeno je i da će američki državni sekretar Džon Keri otputovati u utorak u Kijev, kako bi razgovarao sa predstavnicima prelaznih vlasti u Ukrajini.

Kerijeva poseta najavljena je u trenutku kada zapadne sile razmatraju kako da odgovore na rusku vojnu intervenciju na Krimu.

Državni sekretar Keri nagovestio je mogućnost uvođenja ekonomskih sankcija, zabrane izdavanja viza, zamrzavanje bankovnih računa i uvođenja trgovinskih i investicionih penala.

Istovremeno, sa Krima stižu vesti da se su se autonomnim vlastima, posle prebega novopostavljenog komandanta ukrajinske mornarice Denisa Berezovskog, priklonili još neki zvaničnici policije i vojske.

Kako piše “Raša tudej”, zakletvu “pred narodom Krima” položili su šef službe bezbednosti Krima Petjor Zima, šef odeljenja za unutrašnje poslove Krima Sergej Abisov, prvi čovek sektora za vanredne situacije Sergej Šakov i v.d. šefa pogranične slžbe Viktor Meljničenko.

O situaciji u Ukrajini su telefonom razgovarali predsednik Rusije Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel. Putin je rekao da su ruski potezi “primereni situaciji”, dok je Merkelova rekla da ruska strana krši međunarodno pravo.

Kako je saopšteno iz Berlina, Putin je prihvatio formiranje kontakt grupe za Ukrajinu. Taj predlog su tokom dana izneli brojni zvaničnici EU.

Tokom večeri su razgovarali i britanski premijer Dejvid Kameron i američki predsednik Barak Obama, a Kameron je na Tviteru naveo da su se složili da su “ruski potezi neprihvatljivi i da će Rusija morati da plati cenu, ako ne promeni kurs”.

SAD ne razmišljaju o vojnoj akciji

SAD ne razmatraju vojnu akciju za suprotstavljanje ruskom napredovanju, već su usredsređene na ekonomske, diplomatske i političke mere kako bi Rusija prekinula intervenciju u Ukrajini, javile su večeras agencije, pozivajući se na neimenovanog visokorangiranog zvaničnika američke administracije.

“Zvaničnik administracije ukazao je da SAD ne razmatraju vojnu akciju za suprotstavljanje napredovanju Rusije, rekavši da su napori administracije (američkog predsednika Baraka) Obame usredsređeni na političke, ekonomske i diplomatske opcije”, javio je Asošijeted pres.

Prema agenciji RIA Novosti, neimenovani zvaničnik rekao je da cilj SAD “podrška suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Ukrajine, a ne priređivanje vojne eskalacije”.

“Ne mislim da bi to bio efikasan put deeskalacije”
, rekao je predstavnik američke administracije.

Američka novinska agencija izveštava da se nekoliko američkih senatora založilo za jačanje raketnih odbrambenih sistema u Poljskoj i Cceškoj.

AP dodaje da je, govoreći o potencijlnim američkim vojnim napadima na ruske trupe na Krimu, republikanski senator Marko Rubio rekao za NBC da ne misli da se “iko zalaže za to”.
Njujork tajms: Naplatiti Rusiji? Nije tako jednostavno

Uprkos upozorenjima Bele kuće da će Rusija “platiti cenu” vojne intervencije u Ukrajini, zapadni analitičari ocenjuju da su mogućnosti američkog predsednika Baraka Obame i njegovih evropskih saveznika da “naplate” Vladimiru Putinu “ograničene”.

“Njujork tajms” upozorava da “neće biti tako lako” naterati Rusiju da “plati” za ulazak na Krim.

“Novija istorija pokazala je da je Rusija, kada su 'na stolu' njeni interesi, voljna da plati cenu”, primećuje list.

I pre nego što je ruska vojska zvanično ušla na Krim, Obama je sa saradnicima razmatrao kako da odgovori, pa je predloženo otkazivanje predsedničkog putovanja na samit u Rusiji u junu, “odlaganje u fioku” mogućeg trgovinskog sporazuma, izbacivanje Moskve iz G8, prebacivanje američkih ratnih brodova u region:

“Na meniju su bile iste akcije koje su ponuđene i predsedniku Džordžu Bušu 2008. godine, kad je Rusija ušla u rat sa Gruzijom… a pokazalo se da su 'kratkog daha' i marginalnog efekta.”

Međutim, zapaža njujorški dnevnik, Putin je već pokazao da ga cena međunarodnog ugleda Moskve neće zaustaviti.

Izvor: B92
Foto: AP – Darko Vojinović