Bačvari – najdraže zanatlije svih muškaraca

Foto: Wikipedia/Kerkvorst

Bačvar je čovek koji pravi burad, bačve, kace i kačice. Pored termina „bačvar“ koristi se još i „pinter“ (ponegde i „pintor“) i „kačar“. Pinter je verovatno povezan sa anglosaksonskom merom za zapreminu tj. tečnost pinta, a kačar za reč „kaca“.

Kod buradi i bačvi, dno je u obliku kruga, a bočne strane moraju dobro da se upasuju da tečnost iz bureta ne bi curila. Kada se sve dobro napasuje na burad se nabacuju metalni prstenovi koji drže stranice da se ne raspadnu. Sipanjem tečnosti u bure, drvo nabubri pa prstenovi stežu nabubrelo drvo te dolazi do zaptivanja među dugama. Bure ne sme da se rasuši jer može da se raspadne, tj. sila koja drži duge napete kada su vlažne može sušenjem da oslabi.

Bačvari su bili obavezni članovi posade jedrenjaka. U buradima se držala voda za piće ali i vino i rum, a burad su se koristila i za odlaganje upecane ribe koja bi se pre toga usolila.

Za burad se koristi drvo različitog porekla (bagrem, dud, hrast) ali hrastovo je najcenjenije.

Burad imaju jednu rupu na koju se sipa tečnost a potom se rupa začepi čepom. Kada se želi istakanje čep se izbije, a umesto njega se ubacuje drvena slavina, zvana „šajtov“.

Pre svake upotrebe burad se peru i sumporišu protiv gljivica, a kod proizvodnje tzv. „barikiranih“ vina burad se dime.

Bačvari su neophodni u velikim vinarijama i pivarama, a takve bačve su prečnika i po nekoliko metara.

Pojavom plastične buradi i ovo zanimanje postaje retkost, mada dobro vino i ostala alkoholna pića i dalje sazrevaju isključivo u drvenim buradima.

U prošlosti je u Srbiji svako imućnije domaćinstvo imalo posebnu zgradu gde su se držale kace i burad za proizvodnju vina i rakije, a ta se zgrada zvala „kačara“.