Krim: Više od 95 odsto građana glasalo za pripajanje Rusiji

Na osnovu polovine prebrojanih listića, za pripajanje Krima Rusiji glasalo je 95,5 odsto glasača, objavila je ruska državna agencija, prenosti Rojters.

“Danas smo doneli veoma važnu odluku koja će ući u istoriju”
, objavio je premijer Krima Sergej Aksjonov na svom Tviter nalogu, a zatim najavio da će vlada Krima sutra i zvanično zatražiti pripajanje Rusiji, odmah po objavljivanju konačnih rezultata.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima će sutra predati zvaničan zahtev da se pridruži Ruskoj Federaciji, rekao je Itartasu prvi potpredsednik vlade Krima Rustam Temirgalijev.

“Krimska skupština će na sutrašnjoj sednici sumirati referendum i uobličiti zvaničan zahtev za prisajedinjenje Rusiji. Moramo da započnemo politički proces spajanja sa Rusijom, koji će zahtevati odluke državne Dume, Saveta Federacije i predsednika Putina”, rekao Temirgalijev.

Sergej Aksjonov je najavio da delegacija Krima već sutra putuje u Mosvku, koja pažljivo prati rezultate referenduma.

Prema rečima portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova Grigorija Karasina Moskva će rezultate razmotriti onda kada oni budu konačni.

Prethodno se oglasio predsednik Dume, donjeg doma ruskog parlamenta, Sergej Nariškin, rekavši da referendum predstavlja istorijski događaj za Rusiju.

Vašington je večeras saopštio da odbacuju referendum na Krimu, ocenjujući da je u suprotnosti s ukrajinskim ustavom.

U saopštenju Bele kuće se navodi da SAD neće priznati rezultat današnjeg glasanja koje je održano, kako se navodi, “pod pretnjom nasilja i uz zastrašivanje ruskom vojnom intervencijom koja krši međunarodno pravo”.

Referendum o statusu Krima su odbacili su i London i Pariz.

Vlasti Velike Britanije su nazvale glasanje na Krimu “ismevanjem demokratije”, dok je šef francuske diplomatije Loran Fabijus poručio da Rusija mora da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itartas.

Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača, a građani su odgovarali na dva pitanja – “Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?” i “Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?”.

U Simferopolju je odmah po zatvaranju birališta, u 19 sati po lokalnom vremenu, počelo okupljanje građana sa ruskim zastavama na glavnom trgu, a prema poslednjim informacijama, tamo je prisutno oko 15.000 građana koji proslavljaju referendumski rezultat.

Putin :Uvažićemo izbor Krima
“Putin skrenuo pažnju da se izražavanje volje stanovnika poluostrva realizuje u punoj saglasnosti sa normama međunarodnog prava, između ostalog člana jedan Povelje UN, koja utvrđuje princip ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda. Naglašeno da će Rusija uvažavati izbor žitelja Krima”, navedeno u saopštenju posle telefonskog razgovora Putina i Merkelove.

Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itartas.

Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača. Kako javlja Itartas, do 18 sati je glasalo 73,4 odsto izašlih birača, a procene su da će ukupna izlaznost biti veća od 80 odsto.

Prema podacima Komisije krimske skupštine za pripremu i održavanje referenduma do 17.30 po lokalnom vremenu glasalo je skoro 64 odsto upisanih birača ili 970.000 stanovnika Autonomne republike Krim.

Šef posmatračke misije OEBS-a Mateuš Piskorski ističe da je međunarodni posmatrači koji su nadgledali referendum, ranije u toku dana nisu uočili nikakve neregularnosti.

Piskorski ističe da se registruje velika izlaznost i da su “krimski Tatari veoma aktivni učesnici referenduma”, prenosi Itartas.

Postignuto primirje
Zvaničnici Ministarstava odbrane Ukrajine i Rusije dogovorili se o primirju na Krimu, koje će trajati do 21. marta, rekao vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Igor Tenjuh, prenosi Rojters.

I posmatrač iz Španije, poslanik katalonskog parlamenta Enrike Raveljo, ističe veliku izlaznost i podvlači kako se “referendum odvija slobodno, bez ikakvih pritisaka”.

Raveljo je takođe primetio kako na Krimu postoji “mnogo veća sloboda” nego u njegovoj Kataloniji.

On podseća da Katalonija namerava da sličan referendum održi u novembru, što podržava 80 odsto katalonskog stanovništva, ali da vlada Španije upozorava da neće dozvoliti održavanje tog referenduma.

“Možda Katalonci neće moći da glasaju tako slobodno kao vi danas”, ističe Raveljo.

Hakovan zvanični sajt
Zvanični sajt Krimskog referenduma oboren zbog hakerskog napada iz SAD, javlja Itartas.

Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referendum Mihail Mališev saopštio je da građani Krima, od otvaranja biračkih mesta glasaju vrlo aktivno i da je registrovana visoka izlaznost birača, prenele su ruske agencije.

“Ljudi masovno dolaze na biračka mesta od ranog jutra, to se nije dešavalo od vremena Sovjetskog Saveza”, rekao je Mališev, prenosi Itar-Tas.

Agencija izveštava da je među prvima glasao predsednika vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov, koji je ocenio da će se glasanje završiti dobro.

“Samo napred! Sve treba da se dobro završi, nema sumnje”
, rekao je on, nazivajući referendum istorijskimm momentom koji prati izuzetno raspoloženje među žiteljima.

Pritom je izrazio uverenje da poslediće referendum neće izazvati nikakvu krizu i da će sve biti “mirno i dobro”.

RIA Novosti prenela je izjavu predsednika gradske izborne komisije Sevastopolja, Valerija Medvedeva, da se u tom gradu sa specijalnim statusom u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota, takođe aktivno glasa, da su formirani redovi ispred nekih biračkih mesta, kao i da bi do polovine dana mogla da glasa većina od 306 hiljada upisanih birača na 192 biračka mesta.

Referendum se održava u krajnje napetoj atmosferi, jer zapad referendum smatra nezakonitim i preti sankcijama Moskvi, za koju je glasanje potpuno legitimno.

Na glasačkim listićima su dva referendumska pitanja: “Da li ste za to da se Krim pridruži Ruskoj Federaciji kao subjekat Ruske Federacije” i “Da li ste za to da se na snagu vrati Ustav Krima iz 1992. godine i za status Krima u sastavu Ukrajine”.

Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.

Referendum o stаtusu Krimа zvаnični Kijev i Zаpаd ne prihvаtаju, dok gа Moskvа smаtrа legitimnim i legаlnim.

Sjedinjene Američke Držаve pokušаle su i rezolucijom u Sаvetu bezbednosti Ujedinjenih nаcijа dа ospore legitimnost referendumа o stаtusu Krimа.

Rusijа je, međutim, uložilа veto nа nаcrt rezolucije kojim se referendum proglаšаvа nevаžećim, а držаve i međunаrodne orgаnizаcije pozivаju dа ne priznаju njegove rezultаte.

Kinа je pri glаsаnju bilа uzdržаnа, dok je 13 zemаljа glаsаlo zа.

Ruski stаlni predstаvnik u UN, Vitаlij Čurkin, rekаo je dа Rusijа nije moglа dа podrži аmerički nаcrt rezolucije o Krimu, jer je u suprotnosti sа prаvom nаrodа nа sаmoopredeljenje iz člаnа 1 Povelje UN.

Dаn uoči referendumа, premijer Krimа Sergej Aksjonov pozvаo je stаnovništvo te аutonomne republike dа izаđe nа referendum, slobodno birа “nezаvisno od nаcionаlnosti i veroispovesti” i nаprаvi izbor “kojim će se potomci ponositi”.

“Ničeg se ne bojte. Vlаdа će učiniti sve dа glаsаnje prođe spokojno, mirno i demokrаtski”, rekаo je on u televizijskom obrаćаnju, preneo je Itаrtаs.

Istovremeno, Vrhovnа rаdа Ukrаjine rаspustilа je krimsku skupštinu – Vrhovni sovjet.

Premа аgenciji Ukrinform zа rаspuštаnje skupštine Krimа je glаsаlo 278 poslаnikа, а vršilаc dužnosti šefа držаve i predsednik Rаde i privremeni predsednik Ukrаjine Aleksаndаr Turčinov izjаvio je dа odlukа stupа nа snаgu odmаh.

Referendum nа Krimu prаti 30 posmаtrаčа iz Evropskog institutа zа prаćenje demokrаtije i izborа, čije je sedište u Briselu.

Reč je o predstаvnicimа Poljske, Austrije, Frаncuske, Nemаčke, Belgije, Bugаrske, Mаđаrske, Grčke, Itаlije i Letonije, uključujući poslаnike Evropskog pаrlаmentа, člаnove nаcionаlnih pаrlаmenаtа evropskih zemаljа, vodeće evropske stručnjаke zа međunаrodno prаvo i poznаte аktiviste zа ljudskа prаvа.

Krim je аutonomiju u okviru Ukrаjine dobio 1992. godine.

Nа crnomorskom poluostrvu sve je spremno zа dаn odluke, nаtpisi nа ukrаjinskom već su zаmenjeni onimа nа ruskom.

Izvor: RTS
Foto: Beta – AP – Vadim Ghirda