Kosa najbolji pokazatelj zdravlja

Uobičajeno je da posle svakog češljanja ili pranja kosa opada, i prihvatljivo je da se dnevno izgubi od 50 do 100 dlaka. Opadanje može da bude intenzivnije s proleća i s jeseni. Međutim, neke bolesti i stanja takođe mogu da dovedu do gubitka kose, čak i da ukažu da u organizmu postoji neki problem. Recimo, kod oboljenja kao što su karcinomi ili sistemske autoimune bolesti opadanje kose može da bude jedan od prvih znakova oboljenja. Ali, i rigorozne dijete mogu da prorede „frizuru“.

Za pomoć lekaru trebalo bi da se obrati svako ko primeti da dnevno gubi više od 100-150 vlasi, posebno ukoliko je opadanje kose izraženo u pojedinim regionima. Takođe, dermatologu bi trebalo da se jave i osobe koje imaju neko oboljenje ili stanje koje može da utiče na gubitak kose, kao što su anemija, hormonski poremećaj, oboljenja kože.

– Proces gubljenja kose može biti izazvan raznim patološkim i fiziološkim stanjima, kao što je, na primer, porođaj – objašnjava asistent dr Dušan Škiljević, dermatovenerolog Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije. – Slične promene može da izazove i prestanak hormonske kontracepcije, trovanje teškim metalima…

TERAPIJA PREMA UZROKU
Za androgenetsku alopeciju postoje dva, relativno efikasna leka, „minoksidil“ i „finasterid“, međutim oni stimulišu rast kose samo dok se uzimaju – kaže dr Dušan Škiljević. – Antiandrogeni mogu da pomognu ženama sa androgenskom alopecijom ukoliko imaju dokazan višak muških hormona. Alopecija areata se najčešće leči imunosupresivnom i imunomodulatornom terapijom. Opadanje dlake koje je izazvano ili direktno povezano sa određenim sistemskim oboljenjem ili nedostakom leči se prvenstveno kroz terapiju osnovnog oboljenja, dok su opadanja kose izazvana lekovima obično reverzibilna.

Opadanje kose može da bude i posledica bolesti koje su praćene visokom temperaturom, kao što je, na primer, malarija, zatim hipotiroidizam i druge bolesti endokrinog sistema.

Ovaj problem može da bude prisutan i nakon ozbiljnih operacija, kao i izraženog psihološkog stresa. Različiti lekovi, kao što su antikoagulansi (posebno heparin), beta-blokatori, antikonvulzanti, hormoni, retionoidi mogu, takođe, da dovedu do opadanja kose.

– Čest oblik gubitka kose je i alopecija areata koja se uglavnom smatra autoimunskim oboljenjem, a karakteriše je naglo opadanje kose ili dlaka „na pečate“ – kaže dr Škiljević. – I brojna oboljenja kože mogu da dovedu do gubitka kose u ograničenim poljima ili na čitavoj koži glave: sifilis, tuberkuloza, herpes zoster, hronični lupus eritematosus, sklerodermija, duboke gljivične infekcije kože glave…

Anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa ili nedostatak proteina (usled dugotrajnih i teških bolesti ili iscrpljujućih dijeta) može da prati značajno opadanje kose, pa i ćelavost.

Postoji i nekoliko izuzetno retkih urođenih i naslednih oboljenja stabla dlake i poremećaja rasta dlake, koji se manifestuju pojačanim opadanjem kose i ćelavošću od najranijeg uzrasta. I opsesivno čupkanje ili povlačenje dlake – trihotilomanija, odnosno povlačenje dlake šnalom, tj. čvrstim vezivanjem – trakciona alopecija, mogu da dovedu do opadanja kose u tom delu glave.

S obzirom na to da postoje različiti tipovi opadanja kose, kao i različiti uzroci, postoji i više načina lečenja. Pravilnom terapijom proces može da se zaustavi, a preostali koren kose učini jačim. U terapiji mogu da se koriste hormoni, vitamini, minerali, gvožđe, a u nekim slučajevima je dovoljno lečiti osnovno oboljenje.

Dakle, ako primetite znak bilo kog od gore pomenutih oboljenja, nemojte oklevati, posetite lekara.

Izvor: Ženski kutak , Nadlanu