Zemlje SSSR-a se pomovo ujedinjuju: Krim i deo Moladavije povezuju porodične veze

Sam Sergej je rođen u Moldaviji gde je Vasilij bio vojno lice. Krajem 80-ih, sa raspadom SSSR, oficir Crvene armije Aksjonov stao je na čelo “Ruske zajednice Severne Moldavije”, koja se pobunila protiv centralne vlasti iz Kišinjeva, da bi kasnije usledilo formiranje Pridnjestrovlja.

Familija s vojnom tradicijom

Valerij Aksjonov danas živi na Krimu gde vodi privatni biznis. Njegova familija ima dugu vojnu tradiciju. Deda krimskog premijera Sergeja Aksjonova ušao je sa Crvenom armijom u Nemačku i posle Drugog svetskog rata ostao stacioniran u Potsdamu.

Ova „država“ nije bila u naslovima svetskih medija još od početka 90-ih godina prošlog veka kada je nakon kratkotrajnog rata Pridnjestrovlje postalo područje “zamrznutog konflikta”, kao i u slučaju Abhazije i Južne Osetije u Gruziji. Sa jačanjem krize u Ukrajini, a pogotovo s otcepljenjem Krima od Ukrajine i pripajanja Rusiji, i ta “zamrznuta” želja Pridnjestrovlja za vlašću Kremlja je počela da se otapa.

Valerijev sin Sergej je navodno kao mlad na početku 90-ih bio član bande „Salem“ iz Simferopolja, glavnog grada Krima, i vodio je grupu od deset kriminalca koji su se bavili reketiranjem.

Otvoren poziv za pripajanje Pridnjestrovlja Rusiji, poslala je pre dva dana Nina Štanski (36), šefica diplomatije nepriznatog Pridnjestrovlja. Ona je pozvala Vladimira Putina da preuzme kontrolu i nad ovim otcepljenim regionom Moldavije u kojem dominiraju Rusi.

“Zadovoljstvo nam je što možemo da kažemo da se ishod krimskog referenduma u potpunosti poklapa sa rezultatima referenduma u Pridnjestrovlju 17. septembra 2006, kada je više od 97 odsto glasača glasalo za nezavisnost i dobrovoljno ujedinjenje sa Rusijom”, navela je ona u saopštenju.

Po mišljenju šefice diplomatije vlasti u Tiraspolju, “očigledno je poklapanje volje naroda Krima i Pridnjestrovlja pokazuje da se ruski svet ujedinjuje i da želja naroda za jedinstvom ne može da se zaustavi.”

Nina Štanski tvrdi da jedinstvo i integracija nisu uvek povezani sa geografijom. Ona, kao i mnogi drugi žitelji otcepljene republike, ne može da putuje sa pasošem otcepljenog Pridnjestrovlja, pa se zbog toga oslanja na rusko državljanstvo.

Prema tvrdnji Centra za evropske studije (CES) iz Varšave, lokalna kompanija iz Pridnjestrovlja od ruskog “Gasproma” dobija dve trećine gasa namenjenog Moldaviji, ali ga nikada zapravo ne plati, a “Gasprom” ne potražuje novac. Tako je “donacija” u gasu, po procenama CES-a, u 2012. bila vredna 272 miliona dolara, a sve ukupno 3,7 milijardi dolara.

Izvor: Blic
Foto: AP – Max Vetrov