Vesna Opavsky: Spajanje nespojivog u izložbi "Ključna reč umetnost"

Neobično je spojiti prirodu i tehniku na način na koji ste vi to uradili. Spajate nespojivo. Da li je to vaš manir ili samo nalet umetničke inspiracije?

Često se pitam da li je to bila ideja ili nužda. Neke stvari su morale biti spojene. To je rezultat moje spontane prirode i spremnosti da se ne odreknem nečega što želim, bez obzira na to da li se to uklapa u postojeće aktivnosti, ličnost ili mišljenje okoline. Moj manir su spontanost i optimizam.

Spoj pisane reči i likovnog dela. To je potpuno jedinstveno i neviđeno kod nas. Kako ste došli na tu ideju?

Baš kao i život, verujem da je i karijera pojedinca sačinjena od različitih spojeva. Ukoliko osoba veruje u sebe i ceni svoje osobine, do izražaja će doći baš one osobine/spojevi koji mogu obeležiti autentičnost jedne individue i učiniti njemo delo specifičnim ili nezaboravnim.
Jezik internet komunikacije je prenesen na moje grafike. Ključne reči koje se prostiru na velikim formatima imaju ulogu da dodatno opišu likovno delo, ali i ostali likovni elementi opisuju te reči. Kompletna kompozicija, na prvi pogled, skriva veći broj reči u igri svetlosti, boja, slojeva i providnosti. Svaki od posmatrača vidi upravo one reči koje ga najviše dotiču.

Vesna Opavsky je rođena u Beogradu. Diplomirala je grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2004.godine, u klasi profesora Biljane Vukovic. Magistrirala je na istom fakultetu i odseku, braneci rad na temu – Raskorak i sinteza digitalnog i naturalnog. Izložba “Ključna reč umetnost” je deo njenog doktorskog rada.

Vaše slike odišu neverovatnom vedrinom. Da li je Vesna Opavsky najpozitivniji umetnik među internet konsultantima ili najmaštovitiji konsultant među umetnicima?

Umetnička struka neguje optimizam u meni, a komunikacijska struka dozvoljava da taj isti optimizam i vedrinu dalje širim.

Kontrast digitalnog i naturalnog je više nego očigledan. Trudite se da pomirite ove dve stvari. Da li je to moguće pomiriti?

Digitalnim alatom pokušavam da kreiram uverljive kompozicije od motiva iz prirode – zemlje, lišća, cveća, mahovine, semenja…
Prvi umetnički pokušaj pomirenja digitalnog i naturalnog sprovela sam 2009. godine u okviru magistraske izložbe „Windows u prirodu“. Danas vezu digitalnog i naturalnog već doživljavam kao čvršću, već osnaženu u mom radu i stilu. Danas mnogo hrabrije kombinujem digitalno i naturalno – koristeći digitalni fotoaparat, skener, kompjuter – i rezultati su još neočekivaniji, što govori o tome da je prostor za vizuelno istraživanje odnosa digitalno – naturalno je tek počelo. Ponekada mi se čini da sam se prepustila digitalnom okruženju baš u vreme kada sam uspela da sačuvam svoje uspomene i želje okrenute ka prirodi u okviru svog digitalnog likovnog stvaralaštva. Magistarski rad predstavlja moje uspomene iz prirode sažete u „Windows“ ram.

Izložbu je mogla da vidi publika u Beogradu i Novom Sadu. Kakve su reakcije?

Posetioci su doktorsku izložbu mogli da vide premijerno u Domu omladine Beograda, tokom oktobra. Grafike predstavljene u veličini 2×2 metra, sa stotinama reči, zadržavale su i pogled i misao posmatrača. Svako je mogao radove da doživi na individualan način. Pojedini su videli drugačije kombinacije reči od ostalih. Neke reči za nas imaju veći značaj. Koliko su bila različita lična iskustva i emocije posetilaca, toliko su grafike prenele različitih poruka.Publika je odlično prihvatila izložbu, ali i ja sam odlično prihvatila publiku nudeći im, usmeno, detaljne opise tehničkih postupaka, ali i uvid u moje nedoumice, strahove, nadanja, želje… Zajedno smo, putem reči, analizirali pojmove Umetnost, Priroda i Internet. Pored toga, na beogradskom otvaranju deset posetilaca je dobilo popisane umanjene reprodukcije iz serije „Ključna reč – Umetnost“.

Radili ste i anketu o tome koja je asocijacija ljudima na reč umetnost. Koja je vaša ključna reč?

S obzirom na važnost koju pridajem komunikaciji, projekat, paralelno, ima i svoju internet komponentu gde se odvija živa komunikacija. Javnost je bila pozvana da unese do pet pojmova kojima bi opisala pojam umetnosti. Dobijene reči su bile beležene u vidu oblaka reči (Word Cloud) i prikazane u Domu omladine na monitorima, gde je na licu mesta, takođe, bio omogućen unos reči i posetiocima u galeriji. Taj oblak reči je bio grafika u nastajanju i menjao se svakim novim unosom. Umetnost je opisana idealnim pojmovima i najćešći su sloboda, ljubav, lepota, život, kreativnost, radost i komunikacija. Na mom sajtu je dostupna kompletna lista odgovora i dodatne informacije. Konačne rezultate sam obradila u svom stilu, dopunivši ih svojim likovnim utiscima i poslala svim učesnicima ankete. Tu novu grafiku sam premijerno izložila u Novom Sadu gde je cela izložba, takođe, naišla na dobar odziv medija, građana i kupaca. Zahvalnost za grafiku Ključna reč – Publika dugujem svim učesnicima projekta, jer to je naše zajedničko delo u koje su utkana mnogih nas koji marimo za umetnost. Rekla bih – grupa autora 🙂

Zanimljivo je da do dvadesete godine niste ni razmišljali o umetnosti, a danas pišete doktorat na Fakultetu likovne umetnosti. Kako to objašnjavate?

Nekada su samo poezija i ples činile moju strast. Ipak, pesma se zadržala i u mojim grafikama – isprva kao kao kratka haiku poezija, a danas kao niz reči koje svako od posmatrača može „propustiti“ kroz svoje iskustvo i posmatranjem dela „napisati svoju pesmu“.
Jako je važno, u životu, dozvoliti promene životnog puta, prihvatati savete, ići za izazovima.., jer život piše romane, ali ih ponekada i crta.