Doktori nauka prali novac za Šarića!
Šarić je pre nešto više od 10 dana uhapšen u jednoj od država Latinske Amerike i 24. marta je u prvom pojavljivanju pred Specijalnim sudom, gde mu se sudi i za krijumčarenje kokaina, rekao da "nema toga koga neće zvati za svedoka za pranje novca".
Optužnica za pranje novca podignuta je 6. avgusta 2010. godine, a pored Šarića, za pranje novca od 2008. do 2010. godine optuženi su Nebojša Jestrović, Radovan Štrbac, njegova supruga Dubravka Štrbac, Stevica Kostić, Zoran Chopić, Andrija Krlović, Marinko Vučetić i Predrag Milosavljević.
Prema optužnici, prljav novac je preko of šor kompanija prebacivan u Srbiju i uplaćivan na račune domaćih preduzeća, a deo novca je u gotovini položen u novosadsku Metals banku.
Novac od droge korišćen je i za izdavanje bankarskih garancija koje su upotrebljene u privatizaciji društvenih preduzeća.
Novac je ulagan u Mladi borac iz Sente, novosadski Putnik, Mitrosrem iz Sremske Mitrovice i Palić iz Subotice..
Na prvom pojavljivanju pred Specijalnim sudom Šarić je najavio da ima dosta toga da kaže o pranju para. Jasno je rekao da se “viđao i sarađivao“ sa mnogim “uticajnim i bogatim ljudima” i da se neće ustezati da svakoga od njih pozove za svedoka. Da li će i ko mu je pomagao u sumnjivim poslovima?
Tužilaštvo tvrdi da je Šarić za ovaj posao angažovao pravne i ekonomske stručnjake koji su imali zadatak da osmisle način kako bi se ogromni iznosi prljavog novca preveli u legalne tokove.
U ovom svojevrsnom timu našao se veliki broj ljudi sa fakultetskom diplomom, od kojih su dvojica nosili čak zvanje doktora nauka. Reč je o Srđanu Petroviću, prinudnom upravniku Metals banke, i Predragu Milosavljeviću, koji je svojevremeno radio u Narodnoj banci Srbije. Prvi je sklopio sporazum o priznanju krivice, a drugi će se danas naći pored Šarića na optuženičkoj klupi.
Da bi zamaglili poreklo novca i isti ubacile u legalne tokove, Šarić i njegovi saradnici su, prema navodima optužnice, koristili ofšor kompanije i druga preduzeća i njihovom vlasništvu. Jedan deo ovog novca je stavljen direktno u platni promet, a drugi je uložen u razne nepokretnosti, od poljoprivrednog zemljišta do hotela.
Tako su se na spisku njihove imovine našli preduzeće „Mladi borac“ iz Sonte, preduzeća „Jedinstvo“ AD iz Gajdobre, UTP „Putnik“ AD iz Novog Sada, „Vojvodina“ AD iz Novog Sada, „Mitrosrem“ AD iz Sremske Mitrovice, deo preduzeća „AMC Zvezda“ iz Pančeva...
Uplata iznosa od 15.000 evra na devizne račune fizičkih lica u domaćim bankama, takođe je bio često korišćen model. Na ovaj način je sprečavano da sumnjive transakcije ne padnu u oko Upravi za sprečavanje pranja novca. Ove sume kasnije su korišćene kao zalog za obezbeđenje bankarskih garancija prilikom učešća na aukcijama i tenderima.
B92, Blic