Ne veruj svojim klikovima!

U svetu se popije 1.8 puta više koka-kole nego pijaće vode. Danas ima više registrovanih korisnika Fejsbuka nego drveća na planeti. Prosečan tinejdžer rođen posle 1995. godine pogledaće 8000 pornografskih klipova pre nego što napuni 20 godina. Tri četvrtine Amerikanaca misli da se Balkan nalazi u Africi ili Aziji. Flamingo će postati istrebljen do 2030., a losos do 2050. godine. Kada bi se sve limenke po svetskim deponijama smeća poslagale jedna na drugu stigle bi do Meseca. Novog "Betmena" ipak neće glumiti Ben Aflek, već Met Dejmon. Novcem od prodaje dosadašnjih albuma Lejdi Gage bismo autoputem mogli opasati zemljinu kuglu duž Ekvatora šest puta.

Sve navedene tvrdnje ili "vesti" su potpuno izmišljene. A koliko njih je delovalo suvislo ili uverljivo? I koliko njih bismo lakoverno "šerovali" na Fejsbuku da ih je preneo neko drugi, bez opaske da je u pitanju lupetanje? I tada coktali nad zlehudom sudbinom naše planete, društva i kulture, onako usput, do sledećeg klika? I sve to umesto da uključimo spravu koja nam se nalazi među ušima ili bar da proverimo izvor. Idiotske statistike ili vesti poput ovih mogu delovati bezopasno ili naivno, dok ih satirični formati poput "The Onion" ili "Njuz.net" svesno koriste za kvalitetnu i bistru zajebanciju. Pa ipak, zbog lakovernosti ljudske životinje, mnoge idiotske vesti zagađuju inače blistav prostor koji nazivamo internetom.

Na primer, svi živi su bili naseli na priču da je najnoviji najvoljeniji vođa u Severnoj Koreji, Kim Džong Un, propisao da muškarci imaju da nose frizure kakve je – propisao. Verovatno nalik na sopstvenu, tzv. "kimovku", poput one koju je na početku karijere furao Ivica Dačić. Ovu bizarnu vest spremno su preneli i BBC i "Tajm" i mnogi drugi ugledni medijski rabotnici. S druge strane, "Vašington Post" je uradio tu neverovatnu stvar nazvanu novinarstvom i upitao ljude koji žive tamo, a koji o tome da su im frizure preko noći postale ilegalne pojma nisu imali. A u Severnoj Koreji se obično ima pojma o tome šta vođa (pre)poruči. Pokazalo se da je priču o jednolikim frizurama lansirao izvesni "Radio slobodna Azija", koji uopšte ne predstavlja izvor iz Severne Koreje, niti naročito kredibilan izvor uopšte. Ipak, naučivši da iz ove podle državice dolaze samo nekakve skaradnosti i sumasišavluk, šta je još jedan apsurd u nizu? I ko još da se trenira nekakvom proverom? Uzgred, nedavna žrtva ovakvog "kopi/pejst" novinarstva bio je i Zvonko Bogdan, kada je njegovo lice osvanulo u nizu evropskih novina kao ilustracija za "prevaranta" i "majstora prerušavanja Zvonka B." koji je orobio Vatikan i mnoge druge (ne)ugledne kuće. Kad je bio mlađan lovac on, verovatno.

I šta sad? Da li će internet jednom naprosto kolaborirati od količine sranja koje proizvodi? Ima li spasa, ako su i takozvani tradicionalni mediji podlegli nepodnošljivoj lakoći kopipejstovanja? Nije ovo ništa novo, a istorija je prepuna falsifikata koji se izdaju za autentiku. Od "Torinskog platna" u koje je navodno bio umotan Isus iz Nazareta po skidanju s krsta, a zapravo prevare iz 13. ili 14. veka (najverovatnije sprovedena da bi privukla turiste) do "Konstantinove darovnice", falsifikata iz 8. veka prema kojem je car Konstantin navodno darovao rimskim papama pravo na vlast nad državama Zapadne Evrope (što su ovi obilato koristili). Isto je i sa podlim falsifikatom nazvanim "Protokoli Sionskih mudraca", napisanom od strane ruskih antisemita početkom 20. veka, tako da izgledaju kao autentični dokument, ili pak lažnim "govorom poglavice Sijetla", u celini napisanim od strane ekologa 1960-ih. Što sve navedene tekstove ne sprečava da se decenijama baškare po antisemitskim i nacističkim budžacima, te ekološkim i hipi komunama. Prevaranata i plagijatora je oduvek bilo i uvek će ih biti u pokušajima da (zlo)upotrebe našu glad za vestima iz zemlje i sveta. Posebno ako su vesti bizarne, skandalozne i moralno kontroverzne. Pojavom interneta, sve je samo postalo malo lakše. I zato je odgovornost, voleli mi to ili ne, sve više na nama samima. Odgovornost da upalimo lampice skepticizma i da ne verujemo svemu na šta kliknemo. Uostalom, stručnjaci kažu da je 97,5% statistike koja se pročita na internetu potpuna budalaština.