Srbija i Hrvatska se dogovorile o zajedničkoj odbrani od prirodnih katastrofa

Hrvatska i Srbija pripremaju sporazum o zaštiti od prirodnih i civilizacijskih katastrofa i uklanjanja njihovih posledica, koji je, kako „Politika” saznaje u hrvatskoj Državnoj upravi za zaštitu i spasavanje, pred potpisivanjem. Tekst sporazuma je dogovoren krajem prošle godine, a u ime Zagreba, kako nam je rečeno u kabinetu direktora ove uprave Jadrana Perinića, potpisaće ga ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić.

Kada će sporazum biti potpisan još se ne zna jer, kako za naš list kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, taj dokument već neko vreme čeka na verifikaciju u Ministarstvu spoljnih poslova. Iz MSP-a ide na vladu koja treba da ga odobri, a zatim na potpisivanje.

„Godinama imamo izuzetnu saradnju sa kolegama iz Hrvatske, redovno razmenjujemo informacije,a naši timovi za odbranu od poplava imaju zajedničke vežbe”, objašnjava Marić.

Da će se Srbija i Hrvatska ubuduće zajedno boriti protiv poplava dogovoreno je i na sastanku predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije i Ministarstva poljoprivrede Hrvatske i Hrvatskih voda tokom proteklog vikenda. Dogovoreno je da se ubuduće operativno razmenjuju informacije između Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine” i Hrvatskih voda zbog efikasnije evakuacije velikih voda u slivu reke Save. Nadležni iz dve zemlje će zajednički obići vodne građevine u Srbiji i Hrvatskoj kako bi saradnja i na terenu bila što uspešnija.

U ovim poplavama pokazana je velika solidarnost sa obe strane reke Save, ali je ono što se dešavalo samo još jednom pokazalo zbog čega je potrebno da se ozbiljnije i dugoročnije planira regionalna saradnja u odbrani od elementarnih katastrofa koje do sada nije bilo. Doduše, kako su nam rekli u Zagrebu, nekih zajedničkih projekata je bilo, ali bi sada prvi put to pitanje trebalo sistemski da se reši.

„Svesni smo da prirodne katastrofe ne poznaju granice, što se, nažalost, potvrdilo i u ovom slučaju katastrofalnih poplava. Stoga je nužna saradnja naše dve zemlje i ostalih zemalja u regionu. Ona se i odvija kroz razmenu stručnjaka, saradnju u projektima EU i regionalnim inicijativama. Međutim, ova katastrofa sigurno će uticati na dalje jačanje saradnje i razmenu informacija na operativnom nivou”, kažu u Državnoj upravi za zaštitu i spasavanje.

Oni podsećaju da su Hrvatska i Srbija sarađivale u okviru IPA projekta programa za kandidate i potencijalne kandidate za EU na temu zaštite od poplava učešćem u međunarodnoj vežbi posvećenoj poplavama održanoj u maju 2012. u Hrvatskoj. Dve zemlje, kao kažu, sarađuju u okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u katastrofama jugoistočne Evrope.

Da su prirodne katastrofe zbog kojih je neophodna tesna saradnja zemalja u regionu učestale govori i podatak da je samo pre dve godine u Srbiji od posledica izuzetno niskih temperatura stradalo dvadeset troje ljudi, više od 300 osoba spaseno je iz smetova, dok je još tri hiljade bilo ugroženo snegom. U pomoć su pritekli mađarski ledolomci koji su na osnovu međudržavnog sporazuma sa Beogradom i Zagrebom poslali po dva broda u Srbiju i Hrvatsku.

Međutim, tadašnji ministar policije Ivica Dačić nije bio baš najzadovoljniji saradnjom rekavši da se ipaksvako brinuo o svojim problemima. „Tu nema mnogo velike pomoći. Moramo sami sebe da osposobimo kada je reč o ovim uslovima”, poručio je tada Dačić.

Ovoga puta, međutim, kako su to rekli stručnjaci, gotovo nijedna država, ma koliko opremljena, nije mogla da se izbori sa nevremenom kakvo nije viđeno u poslednjih nekoliko vekova. Podsetimo, u Srbiji je poplavama bilo ugrožena više od 1,6 miliona ljudi, više od 31 hiljada je iseljeno, poplavljeno i srušeno nekoliko hiljada objekata, oko trista mostova, poplavljeno više desetina hiljada oranica, a prve procene govore da je šteta od poplava veća od 175 miliona evra, to jest veća od 0,64 odsto BDP.

U poređenju sa Srbijom štete od poplava su u Hrvatskoj nešto manje i procenjuju se na oko sedamdeset miliona evra.

Direktor novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov uveren je da bi šteta na obe strane bila manja da je postojao bilateralni sporazum o zajedničkom delovanju u slučaju elementarnih nepogoda.

„Eksperti Igmanske inicijative su tačno pre deset godina sastavili nacrte šest bilateralnih sporazuma među kojima je i onaj koji bi se odnosio na delovanje u slučaju elementarnih nepogoda i ponudili vladama dveju zemalja na usvajanje. Ne samo da smo lobirali za to, već smo te nacrte predali i predsednicima tri zemlje, Srbije, Hrvatske i BiH, na sesiji 2005. u Beogradu. Međutim, deset godina je prošlo, a ti sporazumi nisu ni potpisani ni ratifikovani”, objašnjava Popov, ali i dodaje da je ipak veća krivica na Beogradu, jer je bilo jasno da će Hrvatska ulaskom u EU lakše rešavati neka pitanja, pa i ovo.

Problem je, kako kaže, što nije bilo političke volje, „ali ne vidim zašto bi postojala politička nevolja da bi se ta volja pojavila”.

Izvor: RTS