Malo istorije: Da li znate kako je nastalo ljubljenje?

Čuvena Rodenova skulptura "Poljubac"

Izgleda da je ljubljenje naučeno ponašanje koje je evoluiralo od oblika hranjenja „usta-na-usta”. Ali, postoje neke moderne kulture urođenika koje praktikuju hranjenje „usta-na-usta”, ali ne i poljupce. Ljubljenje bi moglo da bude i kulturalno određeni oblik negovanja, ili u slučajevima strastvenog i erotičnog ljubljenja, zamena i nadomeštanje seksualnog odnosa.

Neki antropolozi sugerišu da su Grci erotično ljubljenje naučili od Indijaca kad je Aleksandar Veliki napao Indiju. Međutim, potreba za ljubljenjem možda nije nastala u Indiji, ali je verovatno nastala pre oralnih korena vedskih tekstova. U Homerovoj Ilijadi, koja je nastala otprilike u 9. veku pre Hrista, trojanski kralj Prijam značajno ljubi Ahilovu ruku kako bi vratio sinovo telo.

U svojoj Istoriji Herodot piše o ljubljenju među Persijancima, koji su osobu istog položaja pozdravljali poljupcem u usta, a one koji imaju malo niži položaj, poljupcem u obraz. Takođe je pisao da su Egipćani odbijali da ljube Grke u usta jer su jeli govedinu, a krava je u Egiptu bila sveta životinja.

Ljubljenje se pojavljuje i u Starom zavetu. Izdajući se za Ezava, Jakov poljupcem zavarava slepog Izaka i tako krade očev blagoslov. U Pesmi nad pesmama takođe se govori o „poljupcima ustima slađim od vina”. Za vreme Rimljana, ljubljenje postaje opšteprihvaćeno. Rimljani su ljubili partnere i ljubavnike, porodicu i prijatelje, ali i vladare. Raspoznavali su i nekoliko vrsta poljubaca: osculum – poljubac u ruku ili obraz, bastum – poljubac u usne, kao i savolium – strastveni poljubac. Rimski su pesnici u svojoj poeziji slavili ljubljenje (između ostalih i Ovidije i Katul).

Običaj se menja padom Rima i probojem hrišćanstva. Rani hršćani često su se pozdravljali „svetim poljupcem”, za koji se verovalo da prenosi duh jednog čoveka drugome. Latinski anima znači i „dašak vetra” i „duša” i kao i animus (um) potiče od indoevropskog korena ane- (disati, duvati). Iako je sv. Petar govorio o „poljupcu milosrđa”, a sv. Pavle o „svetom poljupcu”, rane su crkvene zajednice izostavljale (nisu proglasom zabranjivale) ljubljenje na Veliki četvrtak, dan kada je Juda poljupcem izdao Isusa. Izvan Crkve, ljubljenje se koristilo kao dokazivanje položaja i društvenog poretka, npr. podanici i vazali su ljubili plašt ili prsten vladara, dok su hrišćani ljubili papuče Svetog Oca pape.

Nakon pada Rima, romantični je poljubac naizgled nestao na više od hiljadu godina, da bi se pojavio krajem 11. veka. pojavom tzv. udvaranja.

Poljubac Romea i Julije svojevrsni je amblem ovog pokreta, koji je želeo da odvoji udvaranje i mešanje porodice i društva, kao i da predstavi romantičnu ljubav kao oslobađajuću, samodefinišuću i potencijalno subverzivnu silu.

Sudbina nesrećnih ljubavnika podseća nas da takva bezbrižna sloboda ne dolazi bez rizika.

Moguće je i da je legenda o vampirima izraz opasnosti – po zdravlje, status, ugled, budućnost i sreću – ljubljenja pogrešne osobe.

Izvor: geek