Čuvajte se smrtonosnih šnicli: Niko ne garantuje da je meso koje jedemo zdravo!

Niko u Srbiji građanima ne može da garantuje da je meso koje se nudi na našem tržištu zdravo i kvalitetno. Veterinarski inspektori koji kontrolišu samo legalne tokove proizvodnje i prometa tvrde da je sve u redu, ali iz meseca u mesec „tresu“ nas afere o prodaji pljeskavica od crknutih životinja, crvima u pošiljci sa mesom za Rusiju, o klanju i prodaji stoke na poljanama, švercu argentinskih i brazilskih šnicli...

Godinama strepimo, jer još nije okončan ni proces zbog optužbi iz 2010. godine, da se u Srbiji trguje neispravnim mesom iz Južne Amerike.

Odgovorni za kontrolu mesa tvrde da je ono ispravno, ali stvarnost ih demantuje. Jer, propusta je sve više i sve češće do kupaca stiže meso koje je opasno za ljudsku upotrebu. Nepoštovanje zakonskih regulativa i prebacivanje „vrućeg krompira“ nadležnosti između inspekcija, ali i blage kazne, ostavljaju ogroman prostor za mešetare kojima je profit iznad svega.

Koliko su „oštre“ i delotvorne sankcije za mesare koji ne prezaju da trguju lešinama, najbolje govore slučajevi da pojedinci kolju stoku po poljanama, garažama, i da prodaju životinjski otpad kao hranu za ljude!?

Potrošače najviše plaši to što klaničari za proizvodnju prerađevina koriste meso iz Brazila i Argentine i drugih zemalja, koje preko Kosova i Crne Gore stiže zamrznuto.

- Ne znamo šta jedemo, niti nam neko sa sigurnošću i uz validne dokaze može garantovati da je meso ispravno - upozorava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. - Čak i za robu koja je u legalnim tokovima ne možemo biti sigurni da je dobrog kvaliteta, kada znamo da imamo oko hiljadu registrovanih klanica, za čiju kontrolu je zadužen izuzetno mali broj inspektora.

KONTROLA SVAKOG KORAKA
Iako na tržištu postoji siva zona i velika ekspanzija jeftinih proizvoda, koji nižom cenom pronalaze put do potrošača, i vode nelojalnoj konkurenciji, mi primenjujemo sve postavljene standarde - rekli su nam u „Karneksu“. - Kontrolišemo celokupni proces, od njive do trpeze. Naši proizvodi plasiraju se širom EU, u zemlje CEFTA, ali i na tržište Carinske unije.

Nadležni tvrde da je sva roba kontrolisanih proizvođača u redu, a ograđuju se od nelegalnih tokova i šverca, kojeg je sve više, tvrdeći da je to posao za policiju. Zato ne treba da čudi da se u Srbiji meso iz uvoza, koje je bilo zamrznuto više od godinu dana, prodaje kao sveže.

Naš sagovornik ukazuje i na problem što veterinarske inspekcije, time što ne objavljuju imena firmi koje krše zakon, postaju saučesnici.

- Narod mora da zna ko je prodavao meso i mesne prerađevine koje su zaplenjene i uništene - naglašava Papović. - To treba da se zna, kako ljudi ne bi više kupovali kod njega. Država nikada nije objavila imena firmi koje se bave uvozom mesa iz Argentine i Brazila, posle afere iz 2010. Nelogično je i što uvozimo ogromne količine mesnih prerađevina iz Makedonije, a znamo da Makedonci kod nas kupuju svinje.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović kaže da najviše uvozimo svinjsku plećku od koje se preradom dobijaju čajne kobasice, a robu kupujemo u Nemačkoj, Mađarskoj, Danskoj, Španiji...

- Iz Argentine i Brazila se legalno uvoze samo junetina i govedina, ali to su zanemarljivo male količine - priča Budimović. - Mi se bavimo analizama u zakonskim okvirima, a količina mesa koja se prošvercuje ne može se ni naslutiti. Srbija proizvodi dovoljno svinjskog mesa za svoje potrebe, oko 250.000 tona godišnje.

MESARA “ĐURĐEVIĆ“
Industrija mesa „Đurđević“ jedan je od „krivaca“ što je izvoz mesa za Rusiju redukovan. Naime, reč je o neadekvatno upakovanoj pošiljci i sertifikatu koji ga je pratio.

- „Đurđeviću“ je zabranjen izvoz na tržište carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana, i na ostala tržišta, sve dok traje istraga - rekla je Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije. - Treba završiti istragu do kraja jer se radi o sumnji da se meso iz EU u Srbiji prepakuje, a potom izvozi u Rusiju. Tu sumnju je izazvao povećani izvoz svinjskog mesa iz Srbije, kao i to što je kartonska kutija sa oznakama EU u pošiljci proizvođača „Đurđević“ bila na paleti ispod zamrznutih blokova robe.

Koliko su ozbiljno shvatili čitav slučaj, juče u mesari „Đurđević“ situaciju je komentarisao vozač!

INSPEKTORI
U Upravi za veterinu žale se da ne mogu sami da kontrolišu ilegalno klanje i promet mesa, već im je za to potrebna pomoć policije. Traže pomoć i od lokalnih samouprava, za koje tvrde da nisu zainteresovane da se taj problem reši.

- Nadležnost veterinarske inspekcije je kontrola u registrovanim klanicama - objašnjavaju u Upravi. - Sve drugo je, na osnovu Zakon o komunalnim delatnostima, pod kontrolom lokalne samouprave.

Izvor: večernje novosti